Иди куда те срце води

Сузана Тамаро

Одломак из књиге „Иди куда те срце води”

„Ко зна зашто је најтеже разумети неке најједноставније истине. Да сам тада схватила да је снага основни квалитет љубави, догађаји би вероватно кренули другим током. Али да бисмо били јаки, морамо најпре волети себе, а то значи да морамо сазнати све о себи, укључујући и оно најскривеније, оно што нам је најтеже да прихватимо. Како у томе успети, док те живот својим током вуче напред? То полази за руком само изузетнима. Обичним смртницима попут мене или твоје мајке намењена је судбина гране или пластичне боце: неко те изненада баци, или те ветар донесе у речну струју, а ти се, захваљујући материјалу од кога си сачињен, одржаваш на површини уместо да потонеш. Већ то ти изгледа као победа и зато одмах почишњеш да јуриш у правцу којим те носи струја. С времена на време те неки камен или корење које се заплело око тебе натерају да се зауставиш; останеш ту неко време, а онда се вода подигне и ти си слободан да поново кренеш напред. Док је река мирна, ти си на површини, а када наиђе на брзаке, она те потопи; не знаш куда идеш нити се то питаш; само у најмирнијим тренуцима можеш да посматраш пределе, насипе и шикаре. Више од појединости запажаш облике и боје: пловиш сувише брзо да би видела остало. С одмицањем времена и километара насипи се спуштају, а река се шири; и даље видиш обале, али не задуго. ‘Куда идем?’, упиташ се коначно, али у том тренутку пред тобом се отвара море.”

Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!

(Пети део)

„Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред.”

Судбину једног народа, његове државе, правосудног и државног система, одређује квалитет државног уређења и поверење народа у оне који том државом управљају. Ако су правне и државне норме у складу с обичајним нормама и етиком коју тај народ у суштини свог бића поседује и ако ту нема великог раскорака, онда ће народ државу у којој живи доживљавати као своју и праведну.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Винчанска култура

Будност као одговорност, начин живљења и трајања

Од давнина ратови су пратили историју човечанства и мало је било периода када нисмо ратовали. Ратујемо поново, отуђени од Бога, себе, својих корена и предака, заборављајући да нам је чување мира највећи задатак. И сви траже мир, а мира нема!

Можда нас управо враћање Винчанцима, винчанској култури и поновно загледање у никада случајно пронађени и ископани културни слој Винче, висок око 10,5 м, ту на само 11 км од Београда – као једне од најзинимљивијих живих слика на простору данашње Србије, која нас у својој вертикали црвенкастих, жутих, мрких, пепељастих и црних боја, оруђа, посуђа, накита, фигурина и осталих неистржених тајни – својим ‘великим очима’ позива да је боље упознамо и на тај начин дубље упознамо и разумемо сами себе.  

Настави са читањем „Винчанска култура“

Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!

(Четврти део)

Као што је већ напоменуто, у овом тексту, аустроугарска војска је напала Србију из више праваца: из Босне преко Дрине и из Аустроугарске преко Саве и Дунава. Био је то окршај две, по много чему, несразмерне војне силе. Аустроугарска је имала бројчано надмоћнију и боље опремљену војну силу. Насупрот те огромне војске, нашла се бројчано слабија и лошије опремљена српска војска. И та сељачка српска војска у опанцима, потукла је, до ногу, елитну аустроугарску армаду!

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!

(Трећи део)

Краљевина Србија у Великом рату
(1914–1918)

Величина и значај једне земље се увек одређивао према величини територије коју заузима, дакле, границама у којима се та земља налази. Србија је, 1914. године, имала своју заокружену државну територију. Захваљујући великом ауторитету краља Петра I Карађорђевића, који је био најомиљенији владар у целој историји Србије, стекли су се услови да Србија постане заиста напредна и демократска земља. Добар географски положај, демократски устав и почетак индустријализације земље погодовали су и снажном уздизању грађанске класе. Релативно мали проценат становништва је живео у градовима. Већи део је живео у руралним срединама. Све је то водило ка томе да Србија буде самодовољна и у великој мери независна земља, али, та и таква Србија, била је трн у оку и онима на Истоку и онима на Западу.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Српско наслеђе, идентитет и јединство

Бег, тег или загрљај нас и Божјег

Какве све нити везују људе и народе? Есхатолошко као ванвремена дизмензија историје, нуди нам да са својим прецима разговарамо…, а ми: Да ли имамо снаге да се вратимо на почетак, на себе, на њих, на нас или нам је лакше примити туђе, променити или додати себи и ново име, ако треба, јер нисмо били у стању одбранити своје? Заборав као неки свирепи осветник стално настоји да обесмисли Жртву а с њом и визију кад порастем бићу светац на коју смо најпре призвани и позвани. Данас, то је простор за подсмевање и исмевање. Добро нас очигледно познаје, па нам шаље и туђе лихваре. На разним странама, у разним временима нам предати – знакови идентитета да ли су нам још увек у памћењу. Нисмо ли ми наши преци или смо – на тржишту слободе – постали виртуелни пагани, замишљени, умишљени, неки они на које би да личимо…

Настави са читањем „Српско наслеђе, идентитет и јединство“

НАШИ ДАНИ

Владислав Петковић Дис (1880–1917)

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиго се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Настави са читањем „НАШИ ДАНИ“