Под прозором мојим
Бела брезица је
Огрнута снегом
Ко сребрна је.
На пуним гранама
Леденим по страни,
Развиле се ресе
Ко бели ђердани.
У тишини стоји
Бреза као у гају,
И пламте пахуље
У огњеном сјају.
А зора, полако,
Наоколо плови,
И на стране сипа
Сребрни прах нови…
Сергеј Јесењин, 1913