Владислав Петковић Дис (1880–1917)
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиго се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиго се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Студен. Дубока ноћ.
Здалека прозори кућа
светле.
Светлост се стазама точи
ко многих тихих срећа
везаних на платну ноћи.
Свугде тишина и зимска стрепња. Сељаци још спавају. Друмом путује ветар и студ.
На пољани све рањено и болно. Трава се насисала влаге, омлитавила и полегла, и као арктичка маховина помодрила од мраза и слане. Овде-онде стручак прозеблог пољског цвета. Испустило га лето кад је бежало испред зиме, и сада лежи, и умире, као рањеник кога су заборавили и обишли.
Настави са читањем „Новембар“