Аутор: thecradle
Беседа на Велики Петак
Старац Филотеј Зервакос
Ти, свеславна сило! Ти, бескрајна премудрости Божија! Ти, Распети, Господе, дај ми снаге током овога светога дана и у овом светом часу. Дај ми поимање и мудрост на речима, и молитвама нашег Свјатјејшег Патријарха удостој језик мој да слави величанство Твоје!
Настави са читањем „Беседа на Велики Петак“Христос се роди!
Грчка – под велом наслеђа, мора и маслина
У загрљају колевке античке културе и Егејског мора
(први део)
Узеле смо папир и оловку и нацртале план летовања у Грчкој. Најпре ћемо бити шест дана у Атини, затим ћемо направити једнодневни излет на острво Егину, а потом ћемо шест дана провести на Наксосу.
Пут у Грчку планирале смо за другу половину августа и висинске припреме започеле су већ током маја и јуна. Са уживањем, уз јутарњу кафу – кад год би ми то време дозвољавало – гледала сам видео записе на Јутјубу о Атини, Кикладама, острву Егини, Сиросу, Паросу, Наксосу, Санторинију… И док чекам да коначно изађемо из чизама и дневне температуре у Ванкуверу пређу 15 степени – свако гледање видео записа из Грчке, причињавало је мојој медитеранској души, којој никада доста сунца и плажа, неописиво задовољство. Није на одмет чути искустава других људи и турустичких водича о местима на којима човек никада раније није боравио. Одгледала сам (јер иначе кад бих) и разне историјске подкасте на тему Пелопонеских ратова и историје Атине од њеног настанка до данас.
Настави са читањем „Грчка – под велом наслеђа, мора и маслина“Дан примирја у Првом светском рату
Мајстор и Маргарита
Михаил Булгаков (1891–1940)
(одломак)
– Дакле – говорио је – казуј, да ли познајеш извесног Јуду из Киријата и шта си му тачно говорио, ако си говорио, о цезару?
– Било је овако – радо поче да прича затвореник – прексиноћ сам поред храма упознао једнога младића, који рече да се зове Јуда и да је из града Киријата. Позвао ме је у своју кућу у Доњем граду и угостио…
Настави са читањем „Мајстор и Маргарита“Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!
(Осми део)
Банда с Правног факултета
Ова банда оперисала је по Београду крајем 1991. и током 1992. године. Овај популарни назив добили су од београдског подземља. Припадници банде, сви од реда, били су студенти Правног факултета, старости између 19 и 23 године. Потицали су из добростојећих београдских породица и нису имали никакву криминалну прошлост. Банду су чинили: Војислав Божиловић (осуђен на 20 година затвора), Далибор Губеринић (осуђен на 14 година затвора), Милета Ракочевић – „Пашић” ( осуђен на две године затвора), Миладин Живковић (осуђен на три године затвора). Александар Жунић, Зоран Вучековић, Бранко Гајић и Снежана Рајшић добили су условне казне. Околности за појаву овакве банде биле су идеалне. Земља је била у ратном хаосу. Ауторитет и ефикасност државних органа, полиције, војске и правосуђа био је видно ослабљен. Било је јако добро време за деловање криминалних и других неформалних група, које су узимале правду у своје руке.
Губитак слике или Планином Сијера де Гредос
Петер Хандке
„И на њеном, женином, предњем ватробрану, стално и истоветно дрмусао се медаљон на којем је Бели анђео из слике укочено показивао на празан гроб Васкрслога. И нико није ишао ивицом цесте. А на небу је био један једини облак који се неко време није мењао. И ниједан град не беше у видном пољу. Ниједна ватра није горела на хиљаду поља на Месети, која су се временом стопила у једно једино. И премда се у тим часовима није десило ништа вредно приповедања, као да су се мојој јунакињи збивања низала једна за другим, као да су се догађаји међусобно витлали и притом преплитали, као никада у некој уобичајеној повести, а ипак суштински различито, хармонично; као да се књига о њој сада, у том међувремену, наставаљала још упечатљивије.”
Цитат из књиге „Губитак слике или Планином Сијера де Гредос”
