Опште је познато да је пандемија новог вируса са собом донела и до сада невиђену епидемију лажних, непроверених вести и нестручних мишљења и савета.
Циљ овог чланка је да вас што боље информише о механизму којим се лажне вести и информације шире и последицама које изазивају.
Информације из сваке области за коју нисте стручни су потенцијално лажне и непроверене јер у тренутку, сами, не можете да процените њихову веродостојност.
У даљем тексту ћемо их звати непроверене. Побројаћемо најмање пет разлога да се престане с њиховим ширењем јер психолошке последице могу бити озбиљне и далекосежне.
Људи ће лакше, него у уобичајеним околностима поверовати у непроверене и потенцијално опасне вести.
И у уобичајеним околностима, када нема пандемије, затрпани смо различитим информацијама. То је нешто што зовемо информационим загађењем. То значи да смо изложени далеко већем броју информација, него што можемо да их обрадимо. У том хаосу не можемо сваком податку да приступимо критички и преиспитујемо га, што отвара простор за различите манипулације. Тај простор редовно користе и друштвене мреже и неки медији у сврху маркетинга, политичких циљева итд.
У кризним ситуацијама попут ове, људе убија неизвесност. Траже конкретан податак: шта радити, шта не, колико ће све ово да траје, какве ће тачно бити последице и како је до свега овога дошло. Једном речју траже неку логику у свему ономе што се дешава јер ширу и јаснију слику ситуације имају једино стручњаци, свако из своје области, тако да и поред ненамерне изложености подацима, људи су напети и сами трагају за подацима који би им обезбедили одговоре на ова питања. Да невоља буде већа, неки подаци су контрадикторни, што је додатно фрустрирајуће. Поготово ако узмемо у обзир да су извор тих података биле надлежне институције у држави, оне којима бисмо требали да верујемо као званичним, тј. провереним изворима. Зато то неповерење код становништва, које људе гура к алтернативним тумачењима и није за осуду.
Покушаћу ово сликовитије да дочарам измишљеним примером из свакодневног живота.
Рецимо да нисте посебно гладни и неко други вас понуди нељуштеним сунцокретом, ви ћете узети десетак зрна, очистити свако и лако осетити, ако је пар њих покварено и неквалитетно, те ћете њих бацити.
Међутим, ако сте гладни, ви ћете сами тражити што пре и што више хране па ћете изабрати већ ољуштен припремљен сунцкрет и јешћете далеко више зрна одједном па ће се ту провући и неквалитетна зрна. Нека толико лоша да вам може бити још горе, него пре јела.
Исто тако непроверене и потенцијално опасне вести лако допиру до вас у мноштву података у којима трагате за логичном и јаснијом сликом тренутне реалности.
Ове вести лако застрашују људе и шире панику.
У периодима изложености стресу и када сте напети, одређени механизми у вашем организуму вас припремају за опасност за коју процењујете да вам прети. Задатак ових механизама је да вас заштите. Такво ваше стање стрепње и напетости називамо повишеним араузалом, појачаном будности психе итд. Ја ћу искористити примере и метафоре уз помоћ којих је углавном тражиоцима психолошке подршке јасно како страх и стрепња стварају још страха и стрепње.
У страху се разни неутрални сигнали тумаче као претећи. Поготово ако је ситуација нејасна, јер је за наше преживљавање много боље да преценимо опасност, иако је нема или није толико претећа, него да потценимо опасност и на тај начин јој се изложимо и будемо угрожени.
Имам обичај да користим аналогију: Да ли се сећате када сте били мали и после хорор филма вам је жбун личио на чудовиште? Или стари трик у хорор филмовима, напета ситуација, напета музика, мачка ускочи у контејнер, а ви се престравите! Управо то се и сада дешава, зато што сте већ уплашени, дођете до неког податка и чини вам се да вам прети чудовиште, а заправо гледате у жбун.
У овој ситуацији је сасвим оправдано осећати страх и напетост до оне мере до које нас штити и тера да будемо опрезни. Када бисмо анализирали изворе и тачност неких видео снимака и чланака који круже интернетом, видели бисмо да су то лажи – жбунови и мачке у контејнеру. Пошто смо већ застрашени, ми лако поверујемо на прву лопту у те вести и застрашимо се још више. Зато нам се све више људи који траже психолошку подршку жали на страх, не од тога да ће се заразити, већ од тога да је све ово планирано, дешава се намерно, неко жели да смањи број људи на планети, да нема вируса већ нас прскају Сарином (бојни отров), уграђују 5Г мрежу од које ћемо сви умрети и слично.
Овакве измишљотине и те како доприносе општој паници!
Популаризација индивидуа с дискутабилном стручношћу
Видео сам ових дана пуно дељења једне наивне монтаже: Снимак с оквиром Breaking News и симулација ТВ програма у којима се износи једна теорије завере. Не могу да верујем да људи не примећују да се не ради о правим вестима и правој телевизији.
Такође, видео снимке неких лекара који се само тако представљају, али то нико не провери пре него што их послуша или правих лекара који имају своје контроверзно мишљење о свему овоме.
Кад лекар не жели да има пацијенте, него обожаваоце, он престане да говори оно за шта су га школовали и почне да говори оно што је популарно, што људи воле да чују или што је супротно званичном научном концензусу. То је оно што ће их истаћи из масе и популаризовати.
Такође, људи су склони томе да цене избор или мишљење популарне особе. Тако функционише рекламирање брендова од стране звезда. Јако је неодговорно када медији, жељни тиража, траже и објављују ставове познатих естрадних или спортских звезда о пандемији јер људски животи могу да зависе од тога. Нажалост, живимо у времену у коме сви желе да буду гуруи, мудраци и саветници.
Закључак је да је трећи разлог зашто не треба делити непроверене вести тај, што на овај начин популаризујете нестручне, гладне популарности, неморалне особе и још неморалније медијаторе путем којих овакве вести путују. Далеко је битније да вам представим колико велику штету овакве појаве наносе општој популацији, што је четврти и главни разлог.
Изазивате да ситуација буде свима психолошки теже издржива.
У књизи Когнитивно-бихијевиоралне стратегије у кризним интервенцијама налазе се истраживања која нам преносе једну добру вест! После кризе и катастрофе, највећи проценат људи се потпуно опорави.
Да ли знате од чега зависи степен нанете штете и проценат опоравка становништва?
Зависи од тога која је нечија процена удела људског фактора у ономе што вас је задесило! Што је јача процена да је за све одговоран људски фактор, последице су теже и опоравак спорији, а проценат оних с трајним последицама већи!
Шта ово значи?
Ако вам неко запали кућу услед ратног стања (фактор зла, злобе, директна намера да се нанесе штета), ако је пожар последица непажње комшије (фактор неодговорности) и ако је она срушена у земљотресу – материјална штета ће бити иста, али шта ћете од овога лакше, а шта теже, поднети?
Ако сте поломили руку, психички ћете се најлакше опоравити ако сами паднете с бицикла, нешто теже ако вас неко удари колима (непажња, неодговорност), а најтеже ако вам је неко пребио намерно…
Да ли разумете у ком смеру ово иде? Што више ширите непроверене мудрости или теорије завере, чините да људи процењују да је ово последица нечије неодговорности или, још горе, директне намере! Зато ће људи кризну ситуацију теже поднети и теже се опоравити. А и ви сами јер сте изложени тој процени!
Директне и конкретне последице по физичко здравље
До људи не долазе проверени подаци о томе како се треба заштитити. До људи долазе погрешни подаци о томе како се треба заштитити (нпр. пити алкохол, слану воду, озонирати крв, не вакцинисати се…). До људи долазе подаци да се уопште и не треба заштитити (нпр. ово је измишљотина, људи који умиру од других болести се воде као умрли од вируса…). Све ово узрокује да је њихово физичко здравље угрожено и изложено опасности. Онај ко те вести шири, ризикује да буде законски санкционисан.
У нашој земљи је огроман проценат неписмених људи, по неким подацима чак и око половина. Зависи да ли проверавате да ли су функционално неписмени, да ли разумеју оно што читају или само да ли знају да од слова саставе реч. Још је већи број медијски неписмених, у смислу да не знају да се снађу добро с подацима којима су изложени, као и да на ефикасан и безбедан начин користе савремене медије попут интернета. Да ли се слажете да је полуистина гора од лажи? Теже се открива. И полуинформисаност гора од неинформисаности јер изазива све ове последице о којима сам писао.
Закључак
Када је на предавању Владете Јеротића у организацији Нишке епархије, неки човек из публике питао за коментар на то да је чак 55% становништва Србије неписмено, добио је јако мудар одговор. Између осталог и то, да је горе бити полуписмен, него неписмен. Те шаљиво, да писмен не мора да буде и образован. Пастирица у гори је образована зато што има образа, рекао је том приликом Јеротић.
Не морате да се слажете с оним што сте прочитали. Ја вас молим, не у име науке, у име части и поштења, да будете медијски образовани и станете са ширењем свих вести које долазе из непроверених извора и тичу се оних области из којих немате довољно знања да бисте одвојили жито од кукоља.
Хвала унапред!
Стеван Станојевић,
психолог и терапеут у Центру Психонега
Волонтер Савеза друштава психотерапеута Србије у кризним интервенцијама за време пандемије
Изовор: Центар Психонега