Сузана Тамаро (рођена 12. децембра 1957. године) је италијански романописац. Такође, Тамаро је радила као научни документариста и асистент режије филма.
Сузана Тамаро рођена је 1957. године у Трсту. Завршила је учитељску школу и режију на Centro Sperimentale di Cinematografia. Годинама је радила на телевизији као аутор документарних филмова. Почела је да пише крајем седамдесетих година 20. века, а први роман Илмиц, написала је 1981. године. Нажалост, ниједна изадавачака кућа није била заинтересована да објави овај роман. Роман Илмиц је први пут објављен 2014. године. Наставила је с писањем и 1989. године објављен је њен роман Главом у облацима (La testa fra le nuvole). За овај роман добила је италијанске награде Итало Калвино и Елза Морави. Две године касније, објавила је роман Само за један глас, који јој је донео вредно признање – награду међународног ПЕН центра.
Светску славу је стекла романом Иди куда те срце води (Va’ dove ti porta il cuore), који је објављен 1994. године. Књига је била међународни бестселер и постала је „италијанска књига која се највише продавала у 20. веку“. Радња Иди куда те срце води врти се око Олге, старије жене која одлучује да напише дуго писмо својој унуци у Америци. Олга размишља о свом животу и открива унуци тајне њихове породице. Овај роман је преведен на више од 35 језика. Године 2000. одрекла се ауторских права у корист хуманитарне фондације за жене, која носи њено име.
Године 1996. италијанска редитељка Cristina Comencini снимила је истоимени филм по мотивима романа. Тамаро је 2006. године написала Слушај мој глас, наставак романа Иди куда те срце води. Овај роман је преведен на дванаест језика.
Од 1996. до 1998. године дала је допринос за Famiglia Cristianа, популарни италијански часопис. 1997. године објавила је роман Анима Мунди, кроничну причу о пријатељству две жене.
2001. године је написала Raccontam; 2002. Più fuoco, più vento ; 2003. Fuori. У овом роману Тамаро је открила своју позицију про-живота, еутаназије и научног истраживања ембриона. Она је углавном наклоњена ставу који је заузела католичка црква о овим темама.
2008. године објавила је Луизито – Љубавна прича.
До данас је написала скоро тридесет романа, међу којима и неколико за децу. Последњи роман је објављен 2018. године. У њему је наговестила повлачење из јавног живота због борбе с Аспергеровим синдромом, што је и званично објавила 2019. године на свој 62. рођендан.
Дела
- La testa tra le nuvole (Глава у облацима) (1989)
- Per voce sola (Само за један глас) (1991)
- Cuore di ciccia (1992)
- Il cerchio magico (Чаробни круг) (1994)
- Va’ dove ti porta il cuore (Иди куда те срце води) (1994)
- Anima Mundi (Анима Мунди) (1997)
- Cara Mathilda. Lettere a un’amica (Драга Матилда) (1997)
- Tobia e l’angelo (Тобија и анђео) (1998)
- Verso casa (1999)
- Papirofobia (Страх од књиге : прича о дечаку који није волео да чита) (2000)
- Rispondimi (Одговори ми) (2001)
- Più fuoco più vento (Више ватре, више ветра) (2002)
- Fuori (Изван) (2003)
- Ogni parola è un seme (2005)
- Ascolta la mia voce (Слушај мој глас) (2007)
- Luisito – Una storia d’amore (Луизито – једна прича о љубави) (2008)
- Il grande albero (2009)
- Per sempre (Заувек) (2011)
- L’ isola che c’è. Il nostro tempo, l’Italia, i nostri figli (2011)
- Ogni angelo è tremendo (Сваки је анђео страшан) (2013)
- Via Crucis. Meditazioni e preghiere (2013)
- Un’infanzia: adattamento teatrale di Adriano Evangelisti (2013)
- Sulle orme di San Francesco (2014)
- Illmitz (Илмиц) (2014)
- Salta Bart! (Скачи, Барте!) (2014)
- Un cuore pensante (2015)
- Il tuo sguardo illumina il mondo (2018)