Одлазак палог анђела

Рој Бати (2016–2019)

Оно што радимо за живота, одјекује у вечности – најупечатљивија је реченица у Гладијатору, Ридлија Скота. Својом помпезношћу и монументалношћу неминовно подсећа на вокабулар најважнијег лика из свих Скотових филмова. Наравно, реч је о Роју Батију – бриљантној интерпретацији Рутгера Хауера у легендарном Истребљивачу.

Асоцијативан и метафоричан, псеудобиблијски интониран, неизбежно луциферски алегоричан – Рој Бати остаје међу најфасцинантнијим фиктивним ликовима историје филма и целокупне уметности. Личност, која у себи носи све наше страхове…

На кастингу за филм Истрабљивач, Ридли Скот закључује: Када сам угледао Рутгера Хауера, видео сам Роја Батија! Енигматичност, небројене тематске асоцијативности, туробна атмосфера остварена кроз фузију неонара и футуризма, запањујући дизајн и сугестивност Истребљивача – данас су, упркос иницијално недовољном пролазу на благајнама и подељеним критикама, опште место популарне културе.

Публика се те године очекивано приклонила утешнијем Спилберговом И-Тију. Недостижна постмодернистичка визија ће након полууспешног приказивања путем видео дистрибуције постати култ.

Да, филм је незамислив без литерарног предлошка: романа – Филипа Дика: Да ли андроиди сањају електричне овце? и сценарија – Хемптона Фенчера и Дејвида Пиплса. Затим, фотографије – Џордана Кроненвета, Вангелисове музике, тадашње највеће холивудске звезде у својој најинтроспективнијој улози – Харисона Форда, Скотовог подређивања ритма и темпа ликовима и идејном плану…  Али, све то не би прошло без Роја Батија!

Нису сви благонаклоно гледали на бесмртну улогу Рутгера Хауера.

Полина Кил је Хауерову улогу назвала урнебесном, не приметивши да је Рутгер Хауер по магнетизму и неким маниристичким исходиштима у много чему упоредив с њеним омиљеним харизматиком – Марлоном Брандом.

Роџер Еберт се више од двадесет година мучио с Истребљивачем да би га након скептичне похвале, уврстио у свој одабир великих филмова.

Одсуство чврсте драматургије у Истрабљивачу одбијало је многе.

Данас, мало коме није јасно да су опсесивно, пажљиво грађена атмосфера и врхунски дизајн – главни адути непоновљивог стила Ридлија Скота. Управо је свесно сведена нарација такође, одлика његова прва три филма. Након импресивних: дебитантског Двобоја до истребљења и Ејлијен феномена, Ридли Скот закуцава један од најутицајнијих филмова свих времена, који сматра својим најкомплетнијим и најличнијим остварењем.

Рутгер Хауер је пре Истребљивача имао неколико филмова релативног значаја, укључујући холандске филмове Пола Верховена и Ноћне соколове – полицијски трилер са Сталонеом. Након Истребљивача добија главну улогу у последњем делу још једног палог анђела – Сема Пекинпоа, у првој екранизацији Роберта Ладлама Остерманов викенд.

Другу половину осамдесетих обележиће Стопером и Бекством из Собибора, за који добија Златни глобус.

Деведесетих, можда и постаје неформални Марлон Брандо у гомили очајних филмова, али је са Ројем Батијем одиграо свој плес.

Његов четворогодишњи (трогодишњи) репликант, андроид, машина, истовремено је анђео и демон, најузбудљивији лик у филму. Сав у дихотомијама: страшан а уплашен, окрутан а нежан, препаметан а инфантилан, тужан а духовит, театралан а артикулисан, очајан а гневан а тако дубоко хуман – у том свету, једини је спреман за чин праштања! Чин који је данас у нестајању, баш као и сузе на киши – Роја Батија. Незаборавни завршни монолог, лична је Хауерова импровизација на снимању и врхунац његове каријере.

Истребљивач је одавно превазишао оквире жанра а Рутгер Хауер је овим егзистенцијалистичким перформансом себи осигурао место у вечности. Највећа иронија је у томе, што је отишао исте године кад и Рој. Та чињеница остаје нама, обичним смртницима, да Истребљивачу учитавамо нова тумачења, тражимо оностране трагове и у свом незнању, мистификујемо.

Рутгер Хауер и Рој Бати се као и сви ти тренуци неће игубити у времену.

                                                                                         Ђорђе Марић