Новогодишњи и божићни празници су у нашој култури праћени и другим верским славама и важе за период радости и благостања. Упркос томе, постојe људи који су баш око празника тужнији, него обично и ова еуфорија их не дотиче.
То могу бити особе:
– Склоне депресивном расположењу којима је окидач баш то, што мисле да су сви око њих срећни осим њих самих. Упоређују се с другим на начин који им штети. Нису свесни да је њихова процена погрешна и заснована на мањку информација.
– Сумирају свој живот у претходној години (или годинама) и нису задовољни учињеним.
– Изгубили су неког блиског с ким су проводили празнике, немају партнера или породицу, а празници су време које се проводи у друштву најближих, што све додатно појачава осећај усамљености.
– Од првог, окрећу нови лист!, али следи још празника који поремете себи обећане мере, тако да се још више разочарају у јануару.
– Једноставно немају новца да себи приуште ирационалну потрошњу која долази с новогодишњим празницима и то их погађа.
– Ако још и не налазе срећу у пороцима и обиљу хране, чини се да изостаје и овај други површни и пролазни механизам изазивања празничних радости.
Да ли се можда препознајете у некој од ових категорија?
Ако да, онда нисте једини.
Објаснићу укратко неке механизме овог проблема.
Форсирање непотребне еуфорије преласка у нову годину погодује трговинским ланцима и произвођачима који једва чекају да вас намаме новогодишњим попустима, како бисте себи купили срећу.
Да, то је оно, што људи купују.
Не постоји правило да морате ућу у нову годину у новој хаљини, оделу или ципелама, али се осећате боље после куповине.
Да ли сте онда купили себи артикл или емоцију?
Да невоља буде већа, платежна моћ већине грађана Србије не иде баш у прилог модерним смицалицама скројеним по мери потрошачког друштва изобиља. Друштва које просто врши притисак на вас да будете константно радосни, а пребацује вам осећај кривице и шаље поруку да нешто није у реду с вама уколико нисте.
Даље, што се психолошких механизама тиче. Ви процењујете себе на основу других људи, као да укључујете филтер и гледате само у оне који одударају по својој радости, а људи воле да се експонирају као радоснији, него што јесу.
Нпр. гледаћете друштвене мреже као најчешћи начин прикупљања информација о другим људима и запазити, како је ко и на шта потрошио новац, а наравно, скромни се неће фоторафисати и разметати овим посебним покушајем да попуне духовну празнину и њих нећете узети у обзир…
Када тако размишљате правите одређене грешке у мишљењу и логици. Зовемо их грешке доступности података или игнорисања основних процена (закључивање уз игнорисање супротних података онима на које сте фокусирани или статистичких података о заступљености неких појава у општој популацији који вам нису доступни или их једноставно не узимате у обзир).
Ако, на пример, пролазите поред ресторана за тзв. Дан заљубљених, а тренутно нисте у вези, ви ћете видети неколико парова унутра и закључити како, ето: Свако, бре има неког, само ја сам бедан, јадан, никакав… Док себи делите сочне епитете и плаче вам се, нећете видети све ваше истомишљенике који ће ту проћи, осећајући се као и ви. Нити оне који седе код куће сами итд.
Емотивни/љубавни проблеми и страх од одбацивања, усамљености, невољености су најраспрострањенији међу клијентима који траже психолошку помоћ, али и онима који се сами боре, само ви немате тих података.
Истим механизмом можете закључити да авиони стално падају и то је јако опасно средство превоза јер немате информацију о хиљадама успешних летова, баш, зато, што је авион који није пао, потпуно уобичајена ствар и уопште није вест!
Ви заправо никада не знате ко је од људи с којима се упоређујете заиста радостан, а коме је то маска и можда пати изнутра. Једном сам од стране једне дивне интелигентне особе која се борила с депресијом на терапији чак чуо и мисао: И касирка у маркету је насмејана и срећна, само ја нисам. Тај начин размишљања који вас тера у депресију ће игнорисати чак и тако очигледну чињеницу да је некоме у опису посла, да буде насмејан!
Данас млади људи и адолесценти прате Инстаграм и верују како они сами нису срећни већ то морају да глуме, али сви остали људи које тамо виде, заиста јесу срећни и нико од њих не глуми пред камером мобилног телефона.
Овај осећај изолованог случаја потиштености се током празничних радости код неких особа појачава наведеним механизмима.
Поента овог чланка није да неко треба бити срећан јер постоји још несрећних попут њега, већ да су наши разлози за радост и задовољство релативна ствар и да не треба пренаглити у закључивању приликом упоређивања с другима.
Ово су објашњења зашто неке особе могу бити лошијег расположења током празника. Овом темом се бавимо баш, зато, што то делује необично.
Генерално истраживања показују да током празника јача социјална и емотивна подршка окружења и заправо тада има мањег броја хитних психијатријских интервенција. Такође, на глобалном нивоу стопа самоубиства је најнижа новембра, децембра и јануара. Упркос томе, медији сваке године објављују како се људи више самоубијају током празника. То је лажна вест, али звучи сензационалистички и зато је медији само прекопирају сваке године.
Самоубиство апсолутно никада није решење! Медији оваквим вестима поручују некоме ко можда има суицидалне идеје како су празници баш право време да се спроведу у дело и то може бити опасно.
Механизме помоћу којих себи додатно изазивају непријатне емоције они који анализирају претходну годину тако да стављају нагласак на оно што није учињено, они који нису преболели губитак неке особе која им недостаје посебно за време празника и друге категорије ћемо анализирати неком другом приликом.
До тада остаје поука, да су непријатне емоције и расположења природна ствар. Не треба осећати кривицу због њих и упадати у замке потрошачког друштва и сопствених грешака у логици. А уколико мислите да вам је потребна помоћ стручног лица, не устручавајте се да је потражите.
Стеван Станојевић,
психолог и терапеут у Центру Психонега
Извор: Центар Психонега
http://www.psihonega.in.rs/