Аждајан Џолаус вон дер Бубашваб не зна да је болестан и поражен и да је дошло време да најрпе себи, а потом и другима, призна и саопшти да су и он и његово царство на издисају.
Пошто не може да прихвати чињеницу да више не влада ни позицијом ни позорницом, својим најлојалнијим аждајанима даје у задатак да најпре домаћим даждевњацима сузе фокус, држећи их у сталној заокупљености пословима по жбуњима и шумама, и претећи им изгладњивањем, уколико пожеле да буду у води дубље од једног милиметра. Када би након тешког рада пожелели да се мало одморе и разоноде, да им никако не дозволе да се, опет, више од једног милиметра подвуку и завуку испод неког камена, брижно их саветујући да то никако није добро по њихово психичко, физичко и трансанималистичко здравље. Питање смисла и сећања склонити им из видокруга као и било какво бављење питањима у вези с оним једним милиметром.
Међу даждевњацима, полако су се почели издвајати они који се нису слагали с Бубашвабовим швабовањем не толико због оних забрана у вези са подвлачењем под камење колико због претњи да се стално морају држати само на површини воде!
„Нисмо ли тако лак плен за птице?”, питали су се они мало запитанији међу њима, који су још увек имали снаге да сами себе упитају.
Интересантно је да су баш ти даждевњаци изузетно активни после кише, да им је језик мекан и тих и зато многима тежак за разумевање.
Схвативши да му је пламен из уста све слабији – што га је из дана у дан чинило додатно хистеричнијим и агресивнијим – аждајн Џолаус вон дер Бубашваб осмишљава нову кампању и поред својих лојалних аждајана ангажује и тифлопије, којима даје у задатак да из свег гласа, најмање хиљаду пута на дан, оним послушним даждевњацима говоре да су за ширење токсичне маховине, смртоносних хемикалија, болести и глади у царству, искључиво криви они непослушни даждевњаци.
Тифлопије су, по наређењу, као папагаји понављали ову гнусну лаж све док нису били сигурни да су потпуно испрали мозак оним послушним даждевњацима, и не само њима, већ и њиховим ларвама, које једино уз такву стварност треба да одрастају и за другу не знају.
Није потрајало дуго, посвађоше се даждевњаци!
Они послушни, слабих удова, а гласни (од чијег звука мож’ да се оглуви) и дубоко везани само за послове по шумама и задовољства под камењем, присташе на савет брижног Џолаус вон дер Бубашваба да ради свога психичког, физичког и трансанималистичког здравља ставе повезе и преко својих шкрга, и преко носа, и преко ногу, и преко репа, ноктију, језика, мозга, не знајући да на тај начин жлезде на површини своје коже – које су им дате како би лучиле отрове усмерене против спољашњих непријатеља – заправо окрећу против себе самих!
Они непослушни, дуготрпељиви даждевњаци, јаких леђа и мирног духа, коначно схватише да су угрожена врста која више нема куд и да им је једино остало да уђу у борбу на живот и смрт са Џолаусом вон дер Бубашвабом и његовом дружином за ослобођење сопствене врсте, шара, територије и језика!
Непослушним даждевњацима придружише се и друге животињице тако да је више од половине царства стало на њихову страну. Схватиле су да се ради о подметнутој мржњи међу даждевњацима и циничној бризи аждајана за оне послушне даждевњаке, чија су тужна лица тифлопије непрестано сликале и лепиле по царству, врло често уз помоћ оних из Фоливуда. Увиделе су да Џолаусу вон дер Бубашвабу и његовој дружини, од првог дана, није ни падало на памет да бране оне послушне им даждевњаке и тако ризикују своје жбуње, своје шуме и своје изворе. Океј је да горе нечије шуме, али не и њихове! Океј је да умиру друге животињице, али не и њихове!
Рачунајући на овакав сценарио, Џолаус вон дер Бубашваб са својом дружином осмишљава најновиују кампању која ће се бавити само једном питањем – како сад читаву ствар некако сакрити и зашушкати?
Како?
Па опет оним већ испробаним померањем фокуса с главног на споредно. Зато, поново ангажује тифлопије, али и тифлопиде, који настављају са жигосањем непослушних даждевњака, забрањујући им право на боју, шару, кретање и језик.
То пребацивање фокуса помаже му да тоталитарно уништи унутрашњи поредак свога царства! Царства, које је некада почивало управо на споменутим вредностима, а сад забрањеним правима, које у име трансанимализма од сад сви у царству морају да поштују!
И док се нижу отпужбе да је за све крива само једна страна, аждајан себи обезбеђује алиби за најнајновију кампању, акцију и ескалацију која тек треба да се деси…
Да ли ће у томе успети?
Знаћемо можда баш у онај милиметар.
Дажд старословенска је реч…
Љубав, већ, победила је!
Истрајмо…