Петер Хандке
„И на њеном, женином, предњем ватробрану, стално и истоветно дрмусао се медаљон на којем је Бели анђео из слике укочено показивао на празан гроб Васкрслога. И нико није ишао ивицом цесте. А на небу је био један једини облак који се неко време није мењао. И ниједан град не беше у видном пољу. Ниједна ватра није горела на хиљаду поља на Месети, која су се временом стопила у једно једино. И премда се у тим часовима није десило ништа вредно приповедања, као да су се мојој јунакињи збивања низала једна за другим, као да су се догађаји међусобно витлали и притом преплитали, као никада у некој уобичајеној повести, а ипак суштински различито, хармонично; као да се књига о њој сада, у том међувремену, наставаљала још упечатљивије.”
Цитат из књиге „Губитак слике или Планином Сијера де Гредос”