Свет се мења вртоглавом брзином у кризи која дуго траје. Сведоци смо историјских догађаја који исписују странице савремене историје света. Међународни поредак, онај, који знамо од 1945. године, руши се и нестаје. Униполарни свет полако умире, а мултиполарни се рађа. Срби, сада, много боље разумеју шта је нацизам и да он није само антијеврејски, већ је и антисловенски и антиправославни. Живећи на граници између римокатоличког/протестантског Запада и ислама и бивајући стално у сукобу с империјама: турском, хабзбуршком, немачком и сада с америчком, српски народ је научио да иза великих речи често стоје лажи и да се никада не сме одвајати од завета (предања) и Господа, али и својих сабљи и пушака. Србија, Република Српска, српско Косово и Метохија, Српска православна црква су, можда више него икада, поново на удару глобализма, који је навелико прогутао колективни Запад. Непријатељи нас нападају и изнутра и споља. На удару је све што је српско: језик, ћирилица, светиње, породица, српска историја и култура, све оно што нас чини онаквима какви јесмо. Имамо ли ми Срби снаге да се изборимо за истину – светосавски и косовски завет – да се од зла, које се надвило над светом, одбранимо?

Настави са читањем „Победе и порази у бици за физички, национални и културни опстанак Срба“

Аждајан Џолаус вон дер Бубашваб не зна да је болестан и поражен и да је дошло време да најрпе себи, а потом и другима, призна и саопшти да су и он и његово царство на издисају.

Пошто не може да прихвати чињеницу да више не влада ни позицијом ни позорницом, својим најлојалнијим аждајанима даје у задатак да најпре домаћим даждевњацима сузе фокус, држећи их у сталној заокупљености пословима по жбуњима и шумама, и претећи им изгладњивањем, уколико пожеле да буду у води дубље од једног милиметра. Када би након тешког рада пожелели да се мало одморе и разоноде, да им никако не дозволе да се, опет, више од једног милиметра подвуку и завуку испод неког камена, брижно их саветујући да то никако није добро по њихово психичко, физичко и трансанималистичко здравље. Питање смисла и сећања склонити им из видокруга као и било какво бављење питањима у вези с оним једним милиметром.

Настави са читањем „ФОКУС-ПОКУС“

Ерозија постојећег светског поретка почела је НАТО агресијом на Србију, 24. марта 1999. године, и од тада ни једној држави у Европи нема мира. САД и НАТО (који од распуштања Варшавског уговора 1991. године, више нема разлога за постојање), као какве утваре лебде над светом, измишљајући непријатеље (јер реалних нема) и тражећи кривце за нове ратове, како би се фокус с домаћих проблема и криза, пренео на неко друго тле и оправдало постојање НАТО-а, а све у име „демократских вредности”, „спречавања конфликата” и „хуманизма”.

Настави са читањем „У одбрани добра пред палим маскама Великог инквизитора“

Тоталитаризам под велом бриге за човечанство

Савремени човек живи у времену глобалне економске кризе, здравствене кризе, еколошке кризе, кризе рађања, кризе идентитета, кризе идеја, кризе критичког мишљења, кризе морала, кризе културе, кризе медија, кризе владајућих система, кризе слободе… Од фетуса, па до тренутка умирања, човек непрестано прелази из једног животног периода у други и сваки прелаз, као и сваки период, је кризан. Чак је и његов прелазак у бесмртност везан за кризу.

Настави са читањем „Савремени човек и криза“