Вилијем Шекспир (кршт. 26. април 1564 – 23. април 1616) је био енглески песник и драмски писац. Сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа.
Опус Шекспирових дела, која су сачувана до данас, састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету чешће, него било који други.
Вилијeм Шекспир је био син Џона Шекспира, успешног рукавичара родом из Снитерфилда, и Мери Арден, ћерке угледног земљопоседника. Рођен је у Стратфорду на Ејвону, а крштен 26. априла 1564. године. Био је треће од осморо деце и најстарији преживели син.
Иако не постоје писани докази о овом периоду, већина биографа се слаже да је Шекспир ишао у основну школу у Стратфорду, 1553. године. Школа је била бесплатна и на око пола миље од куће. Не зна се у којој мери су основне школе биле квалитетне у елизабетанско доба, али се зна да је у овој школи Шекспир добио солидно знање из латинске граматике и књижевности.
Кад је напунио 18 година, Шекспир се оженио с Ен Хатавеј која је тад имала 26 година. Имали су троје деце: Сузан и близанце Хамлета и Џудит.
Између 1585. и 1592. године започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лорда Чамберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“.
Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. године. Његова рана дела углавном су комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства. Затим је писао трагедије, до отприлике 1608. године. У том периоду настали су: „Хамлет“, „Краљ Лир“ и „Магбет“, позоришни комади који се убрајају у најбоље позоришне комаде на енглеском језику.
У свом позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао с осталим драмским писцима. Многа од његових дела су била објављена још за његовог живота у издањима различитог квалитета и тачности.
Године 1623, двојица његових колега објавила су „Први фолио“, збирку његових драмских дела која су укључивала све осим две драме које су у новије време признате као Шекспирове.
Шекспир је био угледан песник и позоришни писац још за живота, али његова репутација није достигла данашње размере пре 19. века. Романтичари су нарочито истицали Шекспирову генијалност, а Викторијанци су га славили готово као идола.
Од 20. века, Шекспирова дела се стално приказују у различитим културним и политичким контекстима широм света.
Упокојио се 23. априла 1616. године. Сахрањен је у цркви Светог Тројства.
Шекспирова дела
Сонети:
Шекспирови сонети су 154 песме у форми сонета који обрађују теме као што су: пролазност времена, љубав, лепота и морал. Сви, осим два су првобитно објављени у кватру из 1609. који се звао SHAKE-SPEARES SONNETS.: Never before imprinted. Сонети: 138 и 144 су пре тога били објављени у збирци која се звала Страствени ходочасник.
Првих 17 сонета названих, по традицији прокреационим сонетима су посвећени младићу од кога тражи да се ожени, има децу како би начинио своју лепоту бесмртном, преносећи је на следеће генерације.
Други сонети изражавају љубав лирског субјекта према младићу, обрађују тему усамљености, смрти и пролазности живота: критикују младића јер ужива у поезији супарничког песника.
Постоји интерпретација да су Шекспирови сонети део велике пародије на традицију Петраркиних љубавних, дугу три века. У њима Шекспир намерно обрће родне улоге, како би описао сложенији опис љубави. Шекспир је прекршио многа правила писања сонета која су његови савременици стриктно утврдили: игра се са родом (Сонет 20), говори о људским лошим особинама које немају везе са љубављу (Сонет 66), коментарише политичке догађаје (Сонет 124) и руга се љубави (Сонет 128), отворено говори о сексу (Сонет 129), пародира лепоту (Сонет 130), чак уводи и ласицвности и порнографију (Сонет 151).
Трагедије:
– Ромео и Јулија (Romeo and Juliet; 1593)
– Тит Андроник (Titus Andronicus; 1594)
– Јулије Цезар (Julius Caesar) (1599)
– Троил и Кресида (Troilus and Cressida; 1601–1602)
– Хамлет (Hamlet) (1602)
– Отело (Othello) (1604)
– Краљ Лир (King Lear; 1605)
– Магбет (Macbeth; 1606)
– Антоније и Клеопатра (Antony and Cleopatra; 1607)
– Кориолан (Coriolanus; 1608)
– Тимон Атињанин (1608)
Комедије:
– Узалудни љубавни труд (Love’s Labour’s Lost; 1590)
– Два племића из Вероне (The Two Gentlmen of Verona; 1591)
– Комедија неспоразума (The Comedy of Errors; 1593–1594)
– Сан летње ноћи (A Midsummer Night’s Dream; 1594)
– Млетачки трговац (The Merchant of Venice; 1595)
– Укроћена горопад (The Taming of the Shrew; 1596)
– Много вике ни око чега (Much Ado About Nothing; 1599)
– Веселе жене виндзорске (The Merry Wives of Windsor; 1599)
– Богојављенска ноћ (Twelfth Night; 1599–1600)
– Како вам драго (As You Like It; 1600)
– Све је добро што се добро сврши (All’s Well That Ends Well; 1602–1604)
– Равном мером (Measure for measure; 1604)
– Перикле (1608)
– Цимбелин (Cymbeline; 1610)
– Зимска прича (The Winter’s Tale; 1610)
– Бура (The Tempest; 1611)
Историјске драме:
– Краљ Хенри VI (1591)
– Краљ Ричард III (1593)
– Краљ Ричард II (1594)
– Краљ Џон (1594)
– Краљ Хенри IV (1596–1597)
– Краљ Хенри V (1599)
– Краљ Хенри VIII (1612)