Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!

(Осми део)

Банда с Правног факултета


Ова банда оперисала је по Београду крајем 1991. и током 1992. године. Овај популарни назив добили су од београдског подземља. Припадници банде, сви од реда, били су студенти Правног факултета, старости између 19 и 23 године. Потицали су из добростојећих београдских породица и нису имали никакву криминалну прошлост. Банду су чинили: Војислав Божиловић (осуђен на 20 година затвора), Далибор Губеринић (осуђен на 14 година затвора), Милета Ракочевић – „Пашић” ( осуђен на две године затвора), Миладин Живковић (осуђен на три године затвора). Александар Жунић, Зоран Вучековић, Бранко Гајић и Снежана Рајшић добили су условне казне. Околности за појаву овакве банде биле су идеалне. Земља је била у ратном хаосу. Ауторитет и ефикасност државних органа, полиције, војске и правосуђа био је видно ослабљен. Било је јако добро време за деловање криминалних и других неформалних група, које су узимале правду у своје руке.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Губитак слике или Планином Сијера де Гредос

Петер Хандке

„И на њеном, женином, предњем ватробрану, стално и истоветно дрмусао се медаљон на којем је Бели анђео из слике укочено показивао на празан гроб Васкрслога. И нико није ишао ивицом цесте. А на небу је био један једини облак који се неко време није мењао. И ниједан град не беше у видном пољу. Ниједна ватра није горела на хиљаду поља на Месети, која су се временом стопила у једно једино. И премда се у тим часовима није десило ништа вредно приповедања, као да су се мојој јунакињи збивања низала једна за другим, као да су се догађаји међусобно витлали и притом преплитали, као никада у некој уобичајеној повести, а ипак суштински различито, хармонично; као да се књига о њој сада, у том међувремену, наставаљала још упечатљивије.”

Цитат из књиге „Губитак слике или Планином Сијера де Гредос”

Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!

(Седми део)

„Метак хоће на човека”

Ово ми је изговорио човек, који је пуцао преправљеним пиштољем МГ, познатим у жаргону као „Плашљивац”. То је пиштољ који по изгледу личи на прави пиштољ, али производи само буку. Има калибар 6,35 мм, али његова муниција нема убојно зрно, већ само барутно пуњење. Мој штићеник М. Ж. је био миран, породични човек. Радио је као возач и механичар у полицији, некадашњем СУП-у.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Знам

Драган Јовановић

Србија ми у сан дошла
Лепа, млада, ко’ некада, као сада
На глави јој венац цветни
Ношњу носи, коса златна вуче се по трави
Лице бело, узвишено
Смејала се и плакала
Из ока јој суза једна
На уснама застала
Усне се мичу, мати проговара

Настави са читањем „Знам“

О ОЧОВЕЧЕЊУ БОГА ЛОГОСА

Свети Атанасије Велики

Циљ Очовечења
Предавање могућности познања

11. Када је Бог, Који над свима има власт, кроз Свога Логоса створио људски род, знао је, дакако, и за слабости људске природе, односно да она неће бити у стању да сама по себи позна свога Творца, па чак ни да стекне појам о Богу; јер, Он је нестворен, а они су из небића створени; Он је бестелесан, а они су овде доле створени са телом; и уопште, много је недостатности код створених бића да би она могла појмити и познати свога Творца. Па опет, добар какав јесте, Бог се смиловао на човечански род, те људе није оставио без могућности да Га познају, како њихов живот не би био безуман. Јер, каква је корист од створења ако не познају свога Творца? Или како створења могу бити словесна ако не познају Логоса Очевог, у Коме су и постали? Наиме, неће се баш ни по чему разликовати од бесловесних бића ако не познају ништа осим земаљских ствари.

Настави са читањем „О ОЧОВЕЧЕЊУ БОГА ЛОГОСА“

Луча микрокозма

Петар Петровић Његош (1813–1851)

(одломак)

„С точке сваке погледај човјека,
како хоћеш суди о човјеку –
тајна чојку човјек је највиша.
Твар је творца човјек изабрана!
Ако исток сунце св’јетло рађа,
ако биће ври у луче сјајне,
ако земља привиђење није,
душа људска јесте бесамртна,
ми смо искра у смртну прашину,
ми смо луча тамом обузета.”

Петар Петровић Његош
На Цетињу 1. маја 1845. године