Мирис мира сами креирамо

Када упалим тамјан, сваким удахом осећам чистоту. Осећам мир, благост и присуство неопипљиве сигурности – „Исконско, од давнина пратеће и увек присутно, које се само појачава у тренуцима посвећености…“ – Марија Вребалов

Размишљајући о свом дизајнерском позиву, креативности, стварању и утицају свега тога на мој лични живот и на животе људи са којима сарађујем или сам сарађивала – макар само једним делићeм свога живота се том темом дотакла неког другог живота – схватила сам да нам је свима заједничко то, да волимо свој печат у свом простору. Волимо свој печат на гардероби, скуваном оброку, написаном тексту…

У ентеријеру, шта то значи?

У животу и раду дизајнера то значи да поред свог печата, треба да мисли и о печату особе са којом ради или за коју ради. То значи да најпре треба добро да чује, сагледа и осети жеље и потребе свог клијента – да га упозна, препозна његов или њен унутрашњи позив, а потом га, кроз своје стварање, преточи у оно што ствара. Тако настаје нови амбијент.

Наши животи су креација. Дато нам је све. Комбиновањем датости, хармонизовањем себе са окружењем, са својим вредностима, ми креирамо сопствену стварност из које можемо много да добијемо: мир, уземљење, лакоћу, јасноћу, радост, чистоту…

Пре сваког посла који започињем, прво средим простор у ком радим. То увек препоручујем и клијентима да спреме, очисте, среде, поређају, оперу, излуфтирају простор у којем живе. Након спремања, палим тамјан. Тамјан купујем у једном од манастира у близини града у којем живим. Питам клијенте –  да ли воле мирис тамјана, штапића или више воле пламен свеће, шта је оно што им прија и што је у складу са њиховим веровањем и културом? Све се узима у обзир јер је све важно. Потом ненаметљиво уводим клијенте да размишљају о свом простору као о најважнијем месту – о центру пуњења и испуњења њих и чланова њихових породица.

Када упалим тамјан, сваким удахом осећам чистоту. Осећам мир, благост и присуство неопипљиве сигурности – Исконско, од давнина пратеће и увек присутно, којe се само појачава у тренуцима посвећености… Тек тада сам спремна да радим.

Прочишћење простора од разних вишкова, намештаја, књига, часпописа, судова, старих, давно коришћених ствари, представља најбржи и прилично ефикасан начин ослобађања од физичког облика заглављености. Средите фиоке, радне површине, столове, плакаре, ћошкове. Све преокрените, померите, пребришите, узмите у руке, дотакните и погледајте. Процените шта вам је потребно, а шта више није. Неке од ствари могу послужити неком пријатељу. Поклоните драге предмете, који су вама одслужили – драгим људима. Направите места за чист, проточан ваздух који дишете, за хармонију у свему око вас јер она подстиче хармонију у вама. То је повезано и утиче једно на друго. Сваки тренутак мира у вама ствара мир око вас и обрнуто.

Моја је жеља да из овог текста понесемо свесност о лакоћи, да све тече у миру, да пустимо непотребно, да оставимо и направимо простор за ново и да негујемо оно, што нам стварно служи и од чега нам је добро.

Пре сваког посла направите своје мало уточиште у простору у ком ћете радити. Ако кувате за себе или своју породицу – средите кухињу. Ако пишете – средите свој сто, поређајте књиге, сувишне папире спремите за рециклажу. Ако сте за компјутером – позатварајте сувишне прозоре, који могу да вам одвлаче пажњу и затрпавају непотребним информацијама. Очистите под испод стопала.

Посао дизајнера не састоји се само у томе да нацрта простор, усклади елементе, поређа, склопи стилове, хармонизује, удовољи клијенту. Посао дизајнера је много дубљи, како ја то разумем. Ми стварамо и отварамо канал комуникације између клијента и његовог простора. Тај канал, по мом искуству, је невидљив, али се интензивно може осетити, ако је проточан и ако се негује, као што негујемо себе. Резултат су: мир, добар сан, јасно размишљање, хармонични односи, осећај сигурности, чистоте, ведрине и радости.

На почетку прочишћења, увек предлажем ослобађање од устајалог ваздуха – проветравање и пребрисавање. Сваку површину пређите памучном крпом и топлом водом у коју сте капнули пар капи лимуновог сока. Не везујте се за ствари и предмете. Све што не користите изнесите напоље, поклоните, књиге однесите у неку библиотеку, намештај у антикварницу.

Тамјан, свећа или штапићи могу да вам послуже. Прођите кроз свој простор, дајте му нову снагу, очистите ваздух.

Ваш дом је ваш мали храм, ваше лично свето место на које се враћате и где проводите своје најинтимније време. Поштујте то и будите захвални.

Марија Вребалов
Фотографија: Драгана Селаковић Друу

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *