Аутор: thecradle

Грчка – под велом наслеђа, мора и маслина

У загрљају колевке античке културе и Егејског мора

(први део)

Узеле смо папир и оловку и нацртале план летовања у Грчкој. Најпре ћемо бити шест дана у Атини, затим ћемо направити једнодневни излет на острво Егину, а потом ћемо шест дана провести на Наксосу.

Пут у Грчку планирале смо за другу половину августа и висинске припреме започеле су већ током маја и јуна. Са уживањем, уз јутарњу кафу – кад год би ми то време дозвољавало – гледала сам видео записе на Јутјубу о Атини, Кикладама, острву Егини, Сиросу, Паросу, Наксосу, Санторинију… И док чекам да коначно изађемо из чизама и дневне температуре у Ванкуверу пређу 15 степени – свако гледање видео записа из Грчке, причињавало је мојој медитеранској души, којој никада доста сунца и плажа, неописиво задовољство. Није на одмет чути искустава других људи и турустичких водича о местима на којима човек никада раније није боравио. Одгледала сам (јер иначе кад бих) и разне историјске подкасте на тему Пелопонеских ратова и историје Атине од њеног настанка до данас.

Настави са читањем „Грчка – под велом наслеђа, мора и маслина“

Мајстор и Маргарита

Михаил Булгаков (1891–1940)

(одломак)

– Дакле – говорио је – казуј, да ли познајеш извесног Јуду из Киријата и шта си му тачно говорио, ако си говорио, о цезару?

– Било је овако –  радо поче да прича затвореник – прексиноћ сам поред храма упознао једнога младића, који рече да се зове Јуда и да је из града Киријата. Позвао ме је у своју кућу у Доњем граду и угостио…

Настави са читањем „Мајстор и Маргарита“

Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!

(Осми део)

Банда с Правног факултета


Ова банда оперисала је по Београду крајем 1991. и током 1992. године. Овај популарни назив добили су од београдског подземља. Припадници банде, сви од реда, били су студенти Правног факултета, старости између 19 и 23 године. Потицали су из добростојећих београдских породица и нису имали никакву криминалну прошлост. Банду су чинили: Војислав Божиловић (осуђен на 20 година затвора), Далибор Губеринић (осуђен на 14 година затвора), Милета Ракочевић – „Пашић” ( осуђен на две године затвора), Миладин Живковић (осуђен на три године затвора). Александар Жунић, Зоран Вучековић, Бранко Гајић и Снежана Рајшић добили су условне казне. Околности за појаву овакве банде биле су идеалне. Земља је била у ратном хаосу. Ауторитет и ефикасност државних органа, полиције, војске и правосуђа био је видно ослабљен. Било је јако добро време за деловање криминалних и других неформалних група, које су узимале правду у своје руке.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Губитак слике или Планином Сијера де Гредос

Петер Хандке

„И на њеном, женином, предњем ватробрану, стално и истоветно дрмусао се медаљон на којем је Бели анђео из слике укочено показивао на празан гроб Васкрслога. И нико није ишао ивицом цесте. А на небу је био један једини облак који се неко време није мењао. И ниједан град не беше у видном пољу. Ниједна ватра није горела на хиљаду поља на Месети, која су се временом стопила у једно једино. И премда се у тим часовима није десило ништа вредно приповедања, као да су се мојој јунакињи збивања низала једна за другим, као да су се догађаји међусобно витлали и притом преплитали, као никада у некој уобичајеној повести, а ипак суштински различито, хармонично; као да се књига о њој сада, у том међувремену, наставаљала још упечатљивије.”

Цитат из књиге „Губитак слике или Планином Сијера де Гредос”

Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!

(Седми део)

„Метак хоће на човека”

Ово ми је изговорио човек, који је пуцао преправљеним пиштољем МГ, познатим у жаргону као „Плашљивац”. То је пиштољ који по изгледу личи на прави пиштољ, али производи само буку. Има калибар 6,35 мм, али његова муниција нема убојно зрно, већ само барутно пуњење. Мој штићеник М. Ж. је био миран, породични човек. Радио је као возач и механичар у полицији, некадашњем СУП-у.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Знам

Драган Јовановић

Србија ми у сан дошла
Лепа, млада, ко’ некада, као сада
На глави јој венац цветни
Ношњу носи, коса златна вуче се по трави
Лице бело, узвишено
Смејала се и плакала
Из ока јој суза једна
На уснама застала
Усне се мичу, мати проговара

Настави са читањем „Знам“