Аутор: thecradle

Будност као одговорност, начин живљења и трајања

Од давнина ратови су пратили историју човечанства и мало је било периода када нисмо ратовали. Ратујемо поново, отуђени од Бога, себе, својих корена и предака, заборављајући да нам је чување мира највећи задатак. И сви траже мир, а мира нема!

Можда нас управо враћање Винчанцима, винчанској култури и поновно загледање у никада случајно пронађени и ископани културни слој Винче, висок око 10,5 м, ту на само 11 км од Београда – као једне од најзинимљивијих живих слика на простору данашње Србије, која нас у својој вертикали црвенкастих, жутих, мрких, пепељастих и црних боја, оруђа, посуђа, накита, фигурина и осталих неистржених тајни – својим ‘великим очима’ позива да је боље упознамо и на тај начин дубље упознамо и разумемо сами себе.  

Настави са читањем „Винчанска култура“

(Четврти део)

Као што је већ напоменуто, у овом тексту, аустроугарска војска је напала Србију из више праваца: из Босне преко Дрине и из Аустроугарске преко Саве и Дунава. Био је то окршај две, по много чему, несразмерне војне силе. Аустроугарска је имала бројчано надмоћнију и боље опремљену војну силу. Насупрот те огромне војске, нашла се бројчано слабија и лошије опремљена српска војска. И та сељачка српска војска у опанцима, потукла је, до ногу, елитну аустроугарску армаду!

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

(Трећи део)

Краљевина Србија у Великом рату
(1914–1918)

Величина и значај једне земље се увек одређивао према величини територије коју заузима, дакле, границама у којима се та земља налази. Србија је, 1914. године, имала своју заокружену државну територију. Захваљујући великом ауторитету краља Петра I Карађорђевића, који је био најомиљенији владар у целој историји Србије, стекли су се услови да Србија постане заиста напредна и демократска земља. Добар географски положај, демократски устав и почетак индустријализације земље погодовали су и снажном уздизању грађанске класе. Релативно мали проценат становништва је живео у градовима. Већи део је живео у руралним срединама. Све је то водило ка томе да Србија буде самодовољна и у великој мери независна земља, али, та и таква Србија, била је трн у оку и онима на Истоку и онима на Западу.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Бег, тег или загрљај нас и Божјег

Какве све нити везују људе и народе? Есхатолошко као ванвремена дизмензија историје, нуди нам да са својим прецима разговарамо…, а ми: Да ли имамо снаге да се вратимо на почетак, на себе, на њих, на нас или нам је лакше примити туђе, променити или додати себи и ново име, ако треба, јер нисмо били у стању одбранити своје? Заборав као неки свирепи осветник стално настоји да обесмисли Жртву а с њом и визију кад порастем бићу светац на коју смо најпре призвани и позвани. Данас, то је простор за подсмевање и исмевање. Добро нас очигледно познаје, па нам шаље и туђе лихваре. На разним странама, у разним временима нам предати – знакови идентитета да ли су нам још увек у памћењу. Нисмо ли ми наши преци или смо – на тржишту слободе – постали виртуелни пагани, замишљени, умишљени, неки они на које би да личимо…

Настави са читањем „Српско наслеђе, идентитет и јединство“

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали.

Настави са читањем „Васкршње слово Светог Јована Златоустог“