„Волим те – значи нећеш умрети!”

Достојевски човек који нас је све добро знао

Ове године навршава се 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михајловича Достојевског, једног од најчитанијих и највећих писаца свих времена.

Било шта ново, паметно и оригинално о Достојевском да ли се може рећи, а да већ није речено и написано: учитељу и ученику, молитвенику и бунтовнику, лекару и болеснику, духовнику и исповедиоцу, великом Божјем пријатељу, некоме ко нас је све добро знао

Зато о њему нећу говорити с књижевног, језичког или филозофског гледишта, већ једино на основу свог личног додира с његовим делима и какав су утицај она имала – и непрестано изнова имају – на мој лични живот.

Настави са читањем „„Волим те – значи нећеш умрети!”“

Кад се језици помешају

Усвајање Закона о родној равноправности у Србији, који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, изазвало је велику медијску пажњу, незадовољства и оспоравања у стручној и широј јавности Србије.

Многи лингвисти кажу да је приликом доношења овог закона направљена огромна процедурална грешка јер нико из Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика није добио позив да у изради овог закона учествује, иако су ове институције више пута о свему томе говориле и јавно се одредиле.

Настави са читањем „Кад се језици помешају“

О даху и духу времена

Желимо ли и можемо ли да се мењамо?

Када је 1918. године немачки филозоф Освалд Шпенглер објавио прву свеску књиге „Пропаст Запада” а потом и другу свеску 1923. године, ова књига изазвала је велики успех, али и прави интелектуални шок и буру у најразличитијим круговима западноевропског друштва. Како то у животу многих великих мислилаца и пророка често бива, тек након њиховог упокојења – када се и само време измести у неко ново време – истинитост њихових речи људи полако почињу да откривају и над њима се застајући, питају.

Настави са читањем „О даху и духу времена“