Доба године у којем смо сада је доба: смиривања; отпуштања сувишног, одбацивања лоших навика; промена исхране са свеже и пресне хране на кувану, топлу и умирујућу; промена гардеробе и боја које носимо, као и оних које нас окружују у нашим домовима и канцеларијама.
Настави са читањем „Јесен – промена енергија у природи и у нама“Ове године навршава се 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михајловича Достојевског, једног од најчитанијих и највећих писаца свих времена.
Било шта ново, паметно и оригинално о Достојевском да ли се може рећи, а да већ није речено и написано: учитељу и ученику, молитвенику и бунтовнику, лекару и болеснику, духовнику и исповедиоцу, великом Божјем пријатељу, некоме ко нас је све добро знао…
Зато о њему нећу говорити с књижевног, језичког или филозофског гледишта, већ једино на основу свог личног додира с његовим делима и какав су утицај она имала – и непрестано изнова имају – на мој лични живот.
Настави са читањем „„Волим те – значи нећеш умрети!”“Свет је стварност која запањује човека исто колико и стварност Бога. Могли бисмо рећи да сваки човек који долази на свет сам обликује своју слику о њему. За неке он нема никаквог смисла, за друге је независни затворени систем у којем нема места за Бога, док је за хришћане он једна самостална стварност која је тесно повезана с Божјом стварношћу од које добија свој дефинитивни смисао и сврху.
Настави са читањем „Материнство – загрљај Бога и света“Усвајање Закона о родној равноправности у Србији, који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, изазвало је велику медијску пажњу, незадовољства и оспоравања у стручној и широј јавности Србије.
Многи лингвисти кажу да је приликом доношења овог закона направљена огромна процедурална грешка јер нико из Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика није добио позив да у изради овог закона учествује, иако су ове институције више пута о свему томе говориле и јавно се одредиле.
Настави са читањем „Кад се језици помешају“„Одједном сам се нашао у свету Arriflex камера, објектива Angenieux, Kodak филмске траке. Мувају се ту неки људи, редитељ, асистенткиња, организатор, расветљивачи, тонски сниматељи. Мери се сваки кадар како би се што аутентичније, у форми филмског документа, сачувала прича о нама и нашем битисању.” – Бата Степановић
Сокобања, дуге јесење и зимске вечери. Листамо албуме с фотографијама – сестра и ја као мали, много тога не препознајем. Отац ми каже то сам ја фотографисао. „Имали смо фото-апарат, немамо сада, нису лака времена.” На фотографијама мој полазак у први разред, па с рођацима на првомајској паради у Беогрду, водопад на Озрену. А фото-апарат мала фасцинантна справа. На знам како, ниоткуда, тек имам неколико бројева Фото-кино ревије и мислим да је то 1962. година. Свашта нам се онда дешавало. Купили смо први телевизор, пошао сам у Гимназију, то је била прва генерација нове сокобањске гимназије, претплатио се на Фото-кино ревију. Тај месечни часопис ме је увео у свет до тада мени потпуно непознат. Критичке анализе фотографија, текстови о естетици слике, композицији, светлу и изнад свега могућност личног приступа свакидашњици кроз слику коју ја видим и коју могу да понудим као посебан вид комуникације.
Настави са читањем „Прича ниоткуда“Када је 1918. године немачки филозоф Освалд Шпенглер објавио прву свеску књиге „Пропаст Запада” а потом и другу свеску 1923. године, ова књига изазвала је велики успех, али и прави интелектуални шок и буру у најразличитијим круговима западноевропског друштва. Како то у животу многих великих мислилаца и пророка често бива, тек након њиховог упокојења – када се и само време измести у неко ново време – истинитост њихових речи људи полако почињу да откривају и над њима се застајући, питају.
Настави са читањем „О даху и духу времена“„Колевка је моја цела Метохија – њени ветрови преплетени са звоном зочишких, архангелских, дечанских и пећаршијских звона ме њишу и не дају да заспим сном заборава, већ ме изнова буде и љуљају од Шаре до Проклетија.” – Оливера Радић
Интервју – Оливера Радић: професорка српског језика и књижевности у Ораховцу (Косово и Метохија), хроничар, новинарка, хуманиста
Аутор: Наташа Динић
У разним епохома, и у овој нашој, многобројна царства људска учинила су много зала мирољубивим народима, па и српском народу и његовој цркви на Косову и Метохији.
Косовска битка није завршена и све су српске битке за одбрану православља и српства у њу уткане. Косовски завет – исписан Божјом руком – сви Срби, ма где живели, призвани су и позвани да га као свој духовни корен, датост и задатост, као своју колевку чувају.
Настави са читањем „Вапај, који нас враћа колевци“
