Тоталитаризам под велом бриге за човечанство

Савремени човек живи у времену глобалне економске кризе, здравствене кризе, еколошке кризе, кризе рађања, кризе идентитета, кризе идеја, кризе критичког мишљења, кризе морала, кризе културе, кризе медија, кризе владајућих система, кризе слободе… Од фетуса, па до тренутка умирања, човек непрестано прелази из једног животног периода у други и сваки прелаз, као и сваки период, је кризан. Чак је и његов прелазак у бесмртност везан за кризу.

Настави са читањем „Савремени човек и криза“

Психолошко порекло инфериорности код људи

За Алфреда Адлера – оснивача индивидуалне психологије – „Бити човек значи осећати се мање вредним.” Поједностављено, то значи да се сви рађамо као немоћна бића, зависна и мање вредна од одраслих, и кроз живот нас носи тежња ка моћи, односно тежња да надоместимо свој осећај немоћи и неадекватности. А у ком смеру ће та тежња ићи, зависи од разних чинилаца: попут васпитања, траума, околности у којима је неко одрастао и сл.

Настави са читањем „Осећај ниже вредности и насиље над женама“

Достојевски – човек који нас је све добро знао

Ове године навршава се 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михајловича Достојевског, једног од најчитанијих и највећих писаца свих времена.

Било шта ново, паметно и оригинално о Достојевском да ли се може рећи, а да већ није речено и написано: учитељу и ученику, молитвенику и бунтовнику, лекару и болеснику, духовнику и исповедиоцу, великом Божјем пријатељу, некоме ко нас је све добро знао…

Зато о њему нећу говорити с књижевног, језичког или филозофског гледишта, већ једино на основу свог личног додира с његовим делима и какав су утицај она имала – и непрестано изнова имају – на мој лични живот.

Настави са читањем „„Волим те – значи нећеш умрети!”“

Свет је стварност која запањује човека исто колико и стварност Бога. Могли бисмо рећи да сваки човек који долази на свет сам обликује своју слику о њему. За неке он нема никаквог смисла, за друге је независни затворени систем у којем нема места за Бога, док је за хришћане он једна самостална стварност која је тесно повезана с Божјом стварношћу од које добија свој дефинитивни смисао и сврху.

Настави са читањем „Материнство – загрљај Бога и света“

Усвајање Закона о родној равноправности у Србији, који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, изазвало је велику медијску пажњу, незадовољства и оспоравања у стручној и широј јавности Србије.

Многи лингвисти кажу да је приликом доношења овог закона направљена огромна процедурална грешка јер нико из Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика није добио позив да у изради овог закона учествује, иако су ове институције више пута о свему томе говориле и јавно се одредиле.

Настави са читањем „Кад се језици помешају“

Сокобања, дуге јесење и зимске вечери. Листамо албуме с фотографијама – сестра и ја као мали, много тога не препознајем. Отац ми каже то сам ја фотографисао. „Имали смо фото-апарат, немамо сада, нису лака времена.” На фотографијама мој полазак у први разред, па с рођацима на првомајској паради у Беогрду, водопад на Озрену. А фото-апарат мала фасцинантна справа. На знам како, ниоткуда, тек имам неколико бројева Фото-кино ревије и мислим да је то 1962. година. Свашта нам се онда дешавало. Купили смо први телевизор, пошао сам у Гимназију, то је била прва генерација нове сокобањске гимназије, претплатио се на Фото-кино ревију. Тај месечни часопис ме је увео у свет до тада мени потпуно непознат. Критичке анализе фотографија, текстови о естетици слике, композицији, светлу и изнад свега могућност личног приступа свакидашњици кроз слику коју ја видим и коју могу да понудим као посебан вид комуникације.

Настави са читањем „Прича ниоткуда“