Жена из плиоцена

Земљин Велики прасак догодио се пре четири до пет милијарди година, а планета ће укупно потрајати око 12 милијарди пре него је Сунце, као црвени див, или прогута или спржи њену површину. Међутим, кад историју планете илуструјемо часовником на којем један сат означава милијарду година, видимо како је трајање мандата животиња и биљака уочљиво кратко јер почиње око четири и завршава око пет сати.

Настави са читањем „Жена из плиоцена“

Света Јунија

Уочи Колевкиног првог рођендана, док сам чекала своју драгу пријатељицу Ташу да дође и украсимо торту, тихо и полако, као да је долазила из неког далеког краја, осетила сам нечију руку…

Не знајући тачно шта се догађа, без било каквог повода, узела сам у руке Православни календар и под 30. мај прочитала име Света Јунија.

Настави са читањем „Света Јунија“

Бајке за одрасле

Друга трилогија Серђа Леонеа (други део)

Eпском симфонијом Било једном на Дивљем западу, Серђо Леоне је у много чему надмашио Џонија Гитару, Николаса Реја, који му је послужио као корен из ког ће израсти његов дефинитивни вестерн.

Рејев филм ће највише бити упамћен по два женска лика које тумаче Џоан Крафорд и Мерцедес Меккембриџ. Иза Леонеа је остала непоновљива Клаудија Кардинале као бесмртна Џил Мекбејн.

У једном од својих луциднијих наступа Серђо Леоне ће изјавити: ’Било једном на Дивљем Западу’ је био о смрти последње ере у америчкој историји када су мушкарци имали муда и када је отворен пут матријархату. Америка је заснована на женама са челичним мудима.

Настави са читањем „Бајке за одрасле“

Непроверене вести о пандемији – механизам деловања и последице

Опште је познато да је пандемија новог вируса са собом донела и до сада невиђену епидемију лажних, непроверених вести и нестручних мишљења и савета.

Циљ овог чланка је да вас што боље информише о механизму којим се лажне вести и информације шире и последицама које изазивају.

Настави са читањем „Непроверене вести о пандемији – механизам деловања и последице“

Прошлост

Искорак из себе

Зашто се враћамо мислима у прошлост? Који догађаји нам буде сећања? Који нам се мириси, слике, асоцијације враћају и зашто? Да ли нешто нисмо проживели у целости, да ли смо остали нешто дужни себи или другоме?

Настави са читањем „Прошлост“

Дефектологија – загрљај љубави, доброте и подршке

„На нама је да кроз љубав, поштовање и прихватање укажемо детету на све могућности и радости које га чекају и које заслужује и које ћемо заједничким радом и постићи.“ – Јелена Благојев

Интервју – Јелена Благојев: дефектолог и хуманиста
Аутор: Наташа Динић

Како је све почело, када си знала да желиш да постанеш дефектолог?

Дуго сам веровала да треба да се бавим правом, како бих помагала другима – борила се за њих. Како сам расла и сазревала, право се преусмерило на психологију а психологија на дефектологију, али је свима иста основа – пружање подршке другима, борба за њихова права и вера да уз адекватну подршку и љубав заједно можемо да мењамо све(с)т.

Настави са читањем „Дефектологија – загрљај љубави, доброте и подршке“

Интернет као средство за ширење незнања и дезинформација

Псеудо vs. званична наука: нека питања и одговори

Некада су људе који имају идеје да могу да комуницирају с универзумом, путују у паралелне светове, лече на даљину, верују у параноичне идеје о заверама глобалних размера итд, хоспитализовали. Сада их пуштају да пред камерама пропагирају своје ставове, а често и да зарађују на незнању обманутих појединаца. Наука је доста напредовала од времена када је званични дискурс подржавао веровање да је Земља равна и надрилекарство. Веороватно и превише, како би просечна особа могла да држи корак с науком. А онда је дошла на ред ера интернета и теорија завере, псеудонаука, надри и алтернативне медицине, популарне психологије, алтернативне историје и разних незваничних, али популарних теорија које су, више него икада, узеле маха.

Настави са читањем „Интернет као средство за ширење незнања и дезинформација“

Бајке за одрасле

Друга трилогија Серђа Леонеа (први део)

Бура се полако стишава око Џокера. Ди Сијев универзум је са свих страна преозбиљно схваћен. После, за сада, најогољеније интерпретације најфасцинантнијег Бетменовог противника од стране Тода Филипса и Хоакима Феникса, нека од будућих разрада Готамовских апокалиптичних антиципација може имати смисла, само ако се буде инсистирало на наизглед изокренутој оптици: у релацији протагонисте и антагонисте, јер је већ дубоко у колективно несвесном, ма колико не пристајали то себи да признамо, усађена, узнемирујућа и субверзирана идеја – коју је, додуше, захваљујући многобројним наговештајима, одувек и било могуће разматрати у стриповима и филмовима о Мрачном Витезу – Џокер је херој, а Бетмен негативац.

Настави са читањем „Бајке за одрасле“