Друга трилогија Серђа Леонеа (први део)

Бура се полако стишава око Џокера. Ди Сијев универзум је са свих страна преозбиљно схваћен. После, за сада, најогољеније интерпретације најфасцинантнијег Бетменовог противника од стране Тода Филипса и Хоакима Феникса, нека од будућих разрада Готамовских апокалиптичних антиципација може имати смисла, само ако се буде инсистирало на наизглед изокренутој оптици: у релацији протагонисте и антагонисте, јер је већ дубоко у колективно несвесном, ма колико не пристајали то себи да признамо, усађена, узнемирујућа и субверзирана идеја – коју је, додуше, захваљујући многобројним наговештајима, одувек и било могуће разматрати у стриповима и филмовима о Мрачном Витезу – Џокер је херој, а Бетмен негативац.

Настави са читањем „Бајке за одрасле“

Прошле године, жена која је „практичар реконективне енергије” уђе у локал да ме пита да ли може да ми буде сарадница, да она у Центру Психонега исцељује. У Богартовом маниру запитах се: „Зашто је од свих локала на овом свету морала да уђе баш у мој?”

У даљем тексту можете сазнати како сам тестирао енергију, као и зашто мислим да је од свих „њу ејџ” секти ова шампион у богохуљењу.

Настави са читањем „Како сам постао неподобан по универзум – моје искуство с реконективном енергијом“

Легендарна, исповедна реченица Хенрија Хила с почетка Добрих момака: „Откад знам за себе, одувек сам желео да будем гангстер”, добрим делом је упућивала и на личност Мартина Скорсезеа. Остаје забележено да га је детињство проведено на плочницима Њујорка лако могло примаћи свету криминала. Фасцинацију ликовима из тог миљеа никада није крио. Указивала су му се још два животна пута – кроз католичку цркву и биоскоп. Бирање овог последњег резултираће једним од најчешће наглашаваних опуса у историји филма.

Настави са читањем „Дуел са сопственом сенком“