Интернет као средство за ширење незнања и дезинформација

Псеудо vs. званична наука: нека питања и одговори

Некада су људе који имају идеје да могу да комуницирају с универзумом, путују у паралелне светове, лече на даљину, верују у параноичне идеје о заверама глобалних размера итд, хоспитализовали. Сада их пуштају да пред камерама пропагирају своје ставове, а често и да зарађују на незнању обманутих појединаца. Наука је доста напредовала од времена када је званични дискурс подржавао веровање да је Земља равна и надрилекарство. Веороватно и превише, како би просечна особа могла да држи корак с науком. А онда је дошла на ред ера интернета и теорија завере, псеудонаука, надри и алтернативне медицине, популарне психологије, алтернативне историје и разних незваничних, али популарних теорија које су, више него икада, узеле маха.

Сигурно да није баш све што се коси с естаблишментом само обична теорија завере, али забрињава количина садржаја у које људи верују, иако су ти садржаји јако далеко од науке и здравог разума.

Ово је кратки замишљени дијалог који укршта аргументе једног нестручног лица које верује, шири и заступа популарне квазинаучне теорије, тј. једног интернет истраживача, следбеника модерних гуруа…, у даљем тексту човека псеудо науке – ПН и оног, званичне науке – Н.

ПН: Немојте веровати свему што пише у литератури и званичним изворима.

Н: ОК, прочитајте прво те књиге и изворе за које су вам рекли да им не треба веровати па онда одлучите.

ПН: Немојте веровати свему што кажу званични медији.       

Н: Ово је тачно, поготово ако су политички мотивисани. Али, и интернет је медиј. Једини медиј који је отишао у крајност, у смислу да је постао толико демократски, да свако може да дискутује о било чему и износи непроверене чињенице. У шта ћете веровати, зависи од нивоа вашег разума и интелекта. То што верујете да сте баш ви просвећени присталица неке нове, интересантне, забрањене или ко зна какве теорије, не чини вас оригиналним нити паметнијим од просека. Често је супротно.

ПН: Не знају баш све ни нпр. лекари, психолози, историчари, научници…          

Н: ОК, али да ли то што они не знају баш све, значи, да ви знате више од њих?  Можда прво да дођете на њихов ниво, а онда одлучите чиме ћете допунити преостале рупе у знању?

ПН: Ни званична наука не може да објасни све. 

Н: Тачно, али Вам је вероватно промакао већи део онога што је до сада успела да објасни.

ПН: Свако има право на своје мишљење. 

Н: Тачно, али је то право често основно упориште неуких. Ради се о људском праву и позивање на њега у научним круговима је могуће тек ако своје мишљење подупрете чињеницама и веродостојним изворима. Међутим, ако је ваше мишљење опасно по здравље и безбедност других људи, онда га треба задржати за себе. А да би сте знали да ли је опасно или не, морате бити стручни, што је једначина која вас враћа на почетак и каже да је ОК имати своје мишљење, али не треба пропагирати мишљење особа које нису стручне у датој сфери.

ПН: У реду, ајде онда ви докажите да ја нисам у праву.          

Н: Терет доказивања нове и другачије теорије, методе лечења, постојања везе за коју се није знало итд. је увек на ономе ко ту теорију заступа. Другим речима, ви треба да докажете да је оно што заступате истина, није наука та која треба да се бави доказивањем да су шарлатанске и контроверзне теорије погрешне. Ваш став би у пракси изгледао као када бих Вас ја сада оптужио да сте ми нешто украли или некога убили, а онда не бих своју сумњу подупро доказима, већ рекао: Хајде ти докажи да ниси! И онда бисте Ви морали на суду да доказујете зашто оно, што ја сумњам, није тачно. Замислите како би свет онда изгледао.

ПН: Али ми имамо доказе и изворе и ово наше је наука! А ви сте плаћени да људима сервирате неистину.      

Н: И то што има више беба у селима у којима има више рода је доказ да роде доносе децу, ако не укључите разум и не узмете у обзир да села с више становника имају више деце, али имају и већи атар и простор на коме би се роде сместиле. Узимање у обзир само оних доказа који вам иду на руку, води оваквим погрешним закључцима. То што се припадници ваше просветљене скупине позивају један на другог – није доказ. Пошто је људско незнање велики извор прихода, заправо често су ваша истраживања та која су поткупљена и скривају све супротне доказе, а ваши стручни скупови и говоранције јако скупо плаћене. Колико често на друштвеним мрежама видите блиставе, величанствене и очаравајуће фотографије с НАУЧНОГ скупа у скупом хотелу? Ретко, јер науци не требају трикови којима вас тера да ви верујете у њу да би она имала право на истину. У свету науке услови за доказивање, као и извори на које се позивате, морају да прођу проверу и зато то јесте наука.

ПН: Али ево погледајте шта каже и заступа и тај и тај, а он је човек из струке.          

Н: Да, и то више говори о том човеку и његовој стручности, него о томе шта заступа. Ако је он један од хиљаду из дате области и једини тврди нешто супротно, он има чиме да се истакне и буде занимљив. Када каже да вас светска влада, тајна друштва, фармацеутска мафија, ЦИА… – варају, а он је тај који говори запањујућу истину или да само он има ново чаробно решење за ваше проблеме, он моментално има чиме да искочи из гомиле. Многи су се тако обогатили и стекли популарност. И можда је то прави мотив истине и просветљења и баш ВИ сте она страна која је изиграна и наивна у целој тој причи.

Стеван Станојевић

Извор: Центар Психонега
http://www.psihonega.in.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *