Сокобања, дуге јесење и зимске вечери. Листамо албуме с фотографијама – сестра и ја као мали, много тога не препознајем. Отац ми каже то сам ја фотографисао. „Имали смо фото-апарат, немамо сада, нису лака времена.” На фотографијама мој полазак у први разред, па с рођацима на првомајској паради у Беогрду, водопад на Озрену. А фото-апарат мала фасцинантна справа. На знам како, ниоткуда, тек имам неколико бројева Фото-кино ревије и мислим да је то 1962. година. Свашта нам се онда дешавало. Купили смо први телевизор, пошао сам у Гимназију, то је била прва генерација нове сокобањске гимназије, претплатио се на Фото-кино ревију. Тај месечни часопис ме је увео у свет до тада мени потпуно непознат. Критичке анализе фотографија, текстови о естетици слике, композицији, светлу и изнад свега могућност личног приступа свакидашњици кроз слику коју ја видим и коју могу да понудим као посебан вид комуникације.

Настави са читањем „Прича ниоткуда“

Желимо ли и можемо ли да се мењамо?

Када је 1918. године немачки филозоф Освалд Шпенглер објавио прву свеску књиге „Пропаст Запада” а потом и другу свеску 1923. године, ова књига изазвала је велики успех, али и прави интелектуални шок и буру у најразличитијим круговима западноевропског друштва. Како то у животу многих великих мислилаца и пророка често бива, тек након њиховог упокојења – када се и само време измести у неко ново време – истинитост њихових речи људи полако почињу да откривају и над њима се застајући, питају.

Настави са читањем „О даху и духу времена“

Интервју – Оливера Радић: професорка српског језика и књижевности у Ораховцу (Косово и Метохија), хроничар, новинарка, хуманиста
Аутор: Наташа Динић

У разним епохома, и у овој нашој, многобројна царства људска учинила су много зала мирољубивим народима, па и српском народу и његовој цркви на Косову и Метохији.

Косовска битка није завршена и све су српске битке за одбрану православља и српства у њу уткане. Косовски завет – исписан Божјом руком – сви Срби, ма где живели, призвани су и позвани да га као свој духовни корен, датост и задатост, као своју колевку чувају.

Настави са читањем „Вапај, који нас враћа колевци“

Ја сам међу вама као слуга (Лука 22, 27).

Христос се роди, драга браћо!

Роди се као слабачко дете Онај који је небеса утврдио силом својом. Роди се у тами пештере витлејемске Онај који је светлост свету, светлост ангелима и људима. Роди се као слуга Онај коме херувими и серафими служе од створења света дан и ноћ певајући му: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот. 

Као слуга је дошао на земљу, као слуга послужио људима, као јунак све отрпео, и као Бог васкрсао, да буде судија свим живим и мртвим.

Настави са читањем „Божићна посланица Светог владике Николаја Жичког и Охридског“

Друга трилогија Серђа Леонеа (трећи део)

„Не постоји ограда око времена које је прошло. Можете се вратити назад и имати шта год пожелите, ако сте у стању да се сећате.”

Носталгични увод главног јунака Фордовог најличнијег дела Како је била зелена моја долина – филма којег је као и Велсовог Грађанина Кејна знаменити Ендрју Серис навео као филмове који у америчком филму започињу тему сећања – суштински појашњава и последњу кинематографску симфонију Серђа Леонеа.                  

Настави са читањем „Бајке за одрасле“