Прича ниоткуда
„Одједном сам се нашао у свету Arriflex камера, објектива Angenieux, Kodak филмске траке. Мувају се ту неки људи, редитељ, асистенткиња, организатор, расветљивачи, тонски сниматељи. Мери се сваки кадар како би се што аутентичније, у форми филмског документа, сачувала прича о нама и нашем битисању.” – Бата Степановић
Сокобања, дуге јесење и зимске вечери. Листамо албуме с фотографијама – сестра и ја као мали, много тога не препознајем. Отац ми каже то сам ја фотографисао. „Имали смо фото-апарат, немамо сада, нису лака времена.” На фотографијама мој полазак у први разред, па с рођацима на првомајској паради у Беогрду, водопад на Озрену. А фото-апарат мала фасцинантна справа. На знам како, ниоткуда, тек имам неколико бројева Фото-кино ревије и мислим да је то 1962. година. Свашта нам се онда дешавало. Купили смо први телевизор, пошао сам у Гимназију, то је била прва генерација нове сокобањске гимназије, претплатио се на Фото-кино ревију. Тај месечни часопис ме је увео у свет до тада мени потпуно непознат. Критичке анализе фотографија, текстови о естетици слике, композицији, светлу и изнад свега могућност личног приступа свакидашњици кроз слику коју ја видим и коју могу да понудим као посебан вид комуникације.
Настави са читањем „Прича ниоткуда“Христос васкрсе!
Освалд Шпенглер
О даху и духу времена
Желимо ли и можемо ли да се мењамо?
Када је 1918. године немачки филозоф Освалд Шпенглер објавио прву свеску књиге „Пропаст Запада” а потом и другу свеску 1923. године, ова књига изазвала је велики успех, али и прави интелектуални шок и буру у најразличитијим круговима западноевропског друштва. Како то у животу многих великих мислилаца и пророка често бива, тек након њиховог упокојења – када се и само време измести у неко ново време – истинитост њихових речи људи полако почињу да откривају и над њима се застајући, питају.
Настави са читањем „О даху и духу времена“Вапај, који нас враћа колевци
„Колевка је моја цела Метохија – њени ветрови преплетени са звоном зочишких, архангелских, дечанских и пећаршијских звона ме њишу и не дају да заспим сном заборава, већ ме изнова буде и љуљају од Шаре до Проклетија.” – Оливера Радић
Интервју – Оливера Радић: професорка српског језика и књижевности у Ораховцу (Косово и Метохија), хроничар, новинарка, хуманиста
Аутор: Наташа Динић
У разним епохома, и у овој нашој, многобројна царства људска учинила су много зала мирољубивим народима, па и српском народу и његовој цркви на Косову и Метохији.
Косовска битка није завршена и све су српске битке за одбрану православља и српства у њу уткане. Косовски завет – исписан Божјом руком – сви Срби, ма где живели, призвани су и позвани да га као свој духовни корен, датост и задатост, као своју колевку чувају.
Настави са читањем „Вапај, који нас враћа колевци“Срећан Божић!
Божићна посланица Светог владике Николаја Жичког и Охридског
Ја сам међу вама као слуга (Лука 22, 27).
Христос се роди, драга браћо!
Роди се као слабачко дете Онај који је небеса утврдио силом својом. Роди се у тами пештере витлејемске Онај који је светлост свету, светлост ангелима и људима. Роди се као слуга Онај коме херувими и серафими служе од створења света дан и ноћ певајући му: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот.
Као слуга је дошао на земљу, као слуга послужио људима, као јунак све отрпео, и као Бог васкрсао, да буде судија свим живим и мртвим.
Настави са читањем „Божићна посланица Светог владике Николаја Жичког и Охридског“Исидора Секулић
Новембар
Исидора Секулић (1877–1958)
Свугде тишина и зимска стрепња. Сељаци још спавају. Друмом путује ветар и студ.
На пољани све рањено и болно. Трава се насисала влаге, омлитавила и полегла, и као арктичка маховина помодрила од мраза и слане. Овде-онде стручак прозеблог пољског цвета. Испустило га лето кад је бежало испред зиме, и сада лежи, и умире, као рањеник кога су заборавили и обишли.
Настави са читањем „Новембар“