О даху и духу времена

Желимо ли и можемо ли да се мењамо?

Када је 1918. године немачки филозоф Освалд Шпенглер објавио прву свеску књиге „Пропаст Запада” а потом и другу свеску 1923. године, ова књига изазвала је велики успех, али и прави интелектуални шок и буру у најразличитијим круговима западноевропског друштва. Како то у животу многих великих мислилаца и пророка често бива, тек након њиховог упокојења – када се и само време измести у неко ново време – истинитост њихових речи људи полако почињу да откривају и над њима се застајући, питају.

Настави са читањем „О даху и духу времена“

Вапај, који нас враћа колевци

„Колевка је моја цела Метохија – њени ветрови преплетени са звоном зочишких, архангелских, дечанских и пећаршијских звона ме њишу и не дају да заспим сном заборава, већ ме изнова буде и љуљају од Шаре до Проклетија.” – Оливера Радић

Интервју Оливера Радић: професорка српског језика и књижевности у Ораховцу (Косово и Метохија), хроничар, новинарка, хуманиста
Аутор: Наташа Динић

У разним епохома, и у овој нашој, многобројна царства људска учинила су много зала мирољубивим народима, па и српском народу и његовој цркви на Косову и Метохији.

Косовска битка није завршена и све су српске битке за одбрану православља и српства у њу уткане. Косовски завет – исписан Божјом руком – сви Срби, ма где живели, призвани су и позвани да га као свој духовни корен, датост и задатост, као своју колевку чувају.

Настави са читањем „Вапај, који нас враћа колевци“

Божићна посланица Светог владике Николаја Жичког и Охридског

Ја сам међу вама као слуга (Лука 22, 27).

Христос се роди, драга браћо!

Роди се као слабачко дете Онај који је небеса утврдио силом својом. Роди се у тами пештере витлејемске Онај који је светлост свету, светлост ангелима и људима. Роди се као слуга Онај коме херувими и серафими служе од створења света дан и ноћ певајући му: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот. 

Као слуга је дошао на земљу, као слуга послужио људима, као јунак све отрпео, и као Бог васкрсао, да буде судија свим живим и мртвим.

Настави са читањем „Божићна посланица Светог владике Николаја Жичког и Охридског“

Новембар

Исидора Секулић (1877–1958)

Свугде тишина и зимска стрепња. Сељаци још спавају. Друмом путује ветар и студ.

На пољани све рањено и болно. Трава се насисала влаге, омлитавила и полегла, и као арктичка маховина помодрила од мраза и слане. Овде-онде стручак прозеблог пољског цвета. Испустило га лето кад је бежало испред зиме, и сада лежи, и умире, као рањеник кога су заборавили и обишли.

Настави са читањем „Новембар“

Бајке за одрасле

Друга трилогија Серђа Леонеа (трећи део)

Не постоји ограда око времена које је прошло. Можете се вратити назад и имати шта год пожелите, ако сте у стању да се сећате.

Носталгични увод главног јунака Фордовог најличнијег дела Како је била зелена моја долина – филма којег је као и Велсовог Грађанина Кејна знаменити Ендрју Серис навео као филмове који у америчком филму започињу тему сећања – суштински појашњава и последњу кинематографску симфонију Серђа Леонеа.                  

Настави са читањем „Бајке за одрасле“

Дрво

„Груписање биљака од три или четири на истоку и југоистоку појачава енергију тих ‘дрвених’ сектора. То не мора бити биљка или ваза с резаним букетом, то могу бити: нежни јастуци у некој пастелно зеленој боји, меко зелено ћебе за ваш омиљени кутак док читате, фотографије дивне шуме из шетње.” – Марија Вребалов Ђорђевић

Један од најпостојанијих елемената, међу пет основних, јесте дрво. Елеменат дрвета показује своју постојаност како кроз раст травке кроз бетонску подлогу тако и кроз стајање четинара на врху ветровите, ледене планине, кроз семе које на сунцу и високој температури пукне и да нови живот.

Настави са читањем „Дрво“