Божићна посланица Светог владике Николаја Жичког и Охридског
Ја сам међу вама као слуга (Лука 22, 27).
Христос се роди, драга браћо!
Роди се као слабачко дете Онај који је небеса утврдио силом својом. Роди се у тами пештере витлејемске Онај који је светлост свету, светлост ангелима и људима. Роди се као слуга Онај коме херувими и серафими служе од створења света дан и ноћ певајући му: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот.
Као слуга је дошао на земљу, као слуга послужио људима, као јунак све отрпео, и као Бог васкрсао, да буде судија свим живим и мртвим.
Настави са читањем „Божићна посланица Светог владике Николаја Жичког и Охридског“Исидора Секулић
Новембар
Исидора Секулић (1877–1958)
Свугде тишина и зимска стрепња. Сељаци још спавају. Друмом путује ветар и студ.
На пољани све рањено и болно. Трава се насисала влаге, омлитавила и полегла, и као арктичка маховина помодрила од мраза и слане. Овде-онде стручак прозеблог пољског цвета. Испустило га лето кад је бежало испред зиме, и сада лежи, и умире, као рањеник кога су заборавили и обишли.
Настави са читањем „Новембар“Бајке за одрасле
Друга трилогија Серђа Леонеа (трећи део)
„Не постоји ограда око времена које је прошло. Можете се вратити назад и имати шта год пожелите, ако сте у стању да се сећате.”
Носталгични увод главног јунака Фордовог најличнијег дела Како је била зелена моја долина – филма којег је као и Велсовог Грађанина Кејна знаменити Ендрју Серис навео као филмове који у америчком филму започињу тему сећања – суштински појашњава и последњу кинематографску симфонију Серђа Леонеа.
Настави са читањем „Бајке за одрасле“Дрво
„Груписање биљака од три или четири на истоку и југоистоку појачава енергију тих ‘дрвених’ сектора. То не мора бити биљка или ваза с резаним букетом, то могу бити: нежни јастуци у некој пастелно зеленој боји, меко зелено ћебе за ваш омиљени кутак док читате, фотографије дивне шуме из шетње.” – Марија Вребалов Ђорђевић
Један од најпостојанијих елемената, међу пет основних, јесте дрво. Елеменат дрвета показује своју постојаност како кроз раст травке кроз бетонску подлогу тако и кроз стајање четинара на врху ветровите, ледене планине, кроз семе које на сунцу и високој температури пукне и да нови живот.
Настави са читањем „Дрво“Осврт на један исечак из дневника онлајн подучавања српског језика као страног
Свет се стално креће а с њим и све оно што је у том кретању кретљиво. Док живот стално пише нова сценарија, полако, али сигурно, људски род се сели у онлајн стварност са свим оним што она са собом носи.
Када сам пре две године скоро све часове традиционалног подучавања српског језика као страног заменила онлајн подучавањем, нисам ни слутила да ће ускоро доћи време, када ће то постати скоро једини могући пут.
Настави са читањем „Осврт на један исечак из дневника онлајн подучавања српског језика као страног“Вода
„Рад од куће, у сектору севера, може да помогне у ослабљивању депресивних расположења јер је вода као елеменат задужена за тај сегмент нашег здравља. Наше ментално стање ће се побољшати ако средимо овај сектор, опустимо се у новим околностима и успоставимо нова правила за себе.” – Марија Вребалов Ђорђевић
(други део)
Кућна канцеларија
Како сам у претходном тексту писала о води – елементу који нам асистира у манифестовању амбиције, воље, идеја у вези с послом, каријером – тај текст продужавамо његовим другим делом, текстом о вези воде, радног простора у дому и уређењу кућне канцеларије.
Настави са читањем „Вода“Седам гласника
Дино Буцати (1906–1972)
Пошто сам кренуо да истражујем краљевство свога оца, из дана у дан све више се удаљавам од града, а вести које ми стижу постају све ређе.
Почео сам путовање када сам имао нешто више од тридесет година и прошло је више од осам година, тачно осам година шест месеци и петнаест дана, непрекидног пута. Веровао сам, када сам полазио, да ћу за неколико седмица лако стићи до граница краљевства, али непрестано сам сусретао нове људе и нова места; и свуда људе који су говорили исти мој језик, који су говорили да су моји поданици.
Настави са читањем „Седам гласника“Криза
Направити битну промену у животу није лако. Живимо у мрежи односа. Нико од нас није равнодушан на критичке примедбе, чак ни на оне добронамерне. Бојимо се одбацивања, што је универзални психолошки механизам којим се противимо раскидању веза које процењујемо као битне. То не значи да морамо или би требало да одустанемо од својих права: да самостално процењујемо своје понашање, да имамо сопствено мишљење независно од мишљења других људи, да променимо мишљење, да погрешимо…, и уз то, и права да живимо последице сопствених избора.
Настави са читањем „Криза“