Бег, тег или загрљај нас и Божјег

Какве све нити везују људе и народе? Есхатолошко као ванвремена дизмензија историје, нуди нам да са својим прецима разговарамо…, а ми: Да ли имамо снаге да се вратимо на почетак, на себе, на њих, на нас или нам је лакше примити туђе, променити или додати себи и ново име, ако треба, јер нисмо били у стању одбранити своје? Заборав као неки свирепи осветник стално настоји да обесмисли Жртву а с њом и визију кад порастем бићу светац на коју смо најпре призвани и позвани. Данас, то је простор за подсмевање и исмевање. Добро нас очигледно познаје, па нам шаље и туђе лихваре. На разним странама, у разним временима нам предати – знакови идентитета да ли су нам још увек у памћењу. Нисмо ли ми наши преци или смо – на тржишту слободе – постали виртуелни пагани, замишљени, умишљени, неки они на које би да личимо…

Настави са читањем „Српско наслеђе, идентитет и јединство“

(Други део)

После смрти кнеза Милоша Обреновића, кнежевски престо у Србији преузима кнез Михаило Обреновић. Био је то други пут да је он сео на кнежевско престо у Србији. Читав период његове владавине био је праћен борбом за власт између династија Обреновић и Карађорђевић. О позадини тих збивања нећемо се бавити у овом тексту јер би нас то одвело у непотребно скретање с основне теме овог текста, па ћемо се овим питањем бавити само у кратким цртама.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

(Први део)

„Поступај према оној максими за коју можеш пожелети да постане општи закон.” – Кант.

Све је почело једног октобра месеца, далеке, 1981. године, када сам већ био ванредни студент Дефектолошког факултета у Београду. Због чињенице да сам имао већ завршене две Више педагошке школе на групама за Српски језик и књижевност и Музичко васпитање, уписао сам се на трећу годину Дефектолошког факултета на смер за рад с лицима с поремећајима у друштвеном понашању. До овога је дошло сасвим спонтано. Наиме, моја супруга Мира је тада радила у Казнено-поправном дому „Забела” у Пожаревцу као референт за услов и помиловање осуђених лица.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Свет се мења вртоглавом брзином у кризи која дуго траје. Сведоци смо историјских догађаја који исписују странице савремене историје света. Међународни поредак, онај, који знамо од 1945. године, руши се и нестаје. Униполарни свет полако умире, а мултиполарни се рађа. Срби, сада, много боље разумеју шта је нацизам и да он није само антијеврејски, већ је и антисловенски и антиправославни. Живећи на граници између римокатоличког/протестантског Запада и ислама и бивајући стално у сукобу с империјама: турском, хабзбуршком, немачком и сада с америчком, српски народ је научио да иза великих речи често стоје лажи и да се никада не сме одвајати од завета (предања) и Господа, али и својих сабљи и пушака. Србија, Република Српска, српско Косово и Метохија, Српска православна црква су, можда више него икада, поново на удару глобализма, који је навелико прогутао колективни Запад. Непријатељи нас нападају и изнутра и споља. На удару је све што је српско: језик, ћирилица, светиње, породица, српска историја и култура, све оно што нас чини онаквима какви јесмо. Имамо ли ми Срби снаге да се изборимо за истину – светосавски и косовски завет – да се од зла, које се надвило над светом, одбранимо?

Настави са читањем „Победе и порази у бици за физички, национални и културни опстанак Срба“

Ерозија постојећег светског поретка почела је НАТО агресијом на Србију, 24. марта 1999. године, и од тада ни једној држави у Европи нема мира. САД и НАТО (који од распуштања Варшавског уговора 1991. године, више нема разлога за постојање), као какве утваре лебде над светом, измишљајући непријатеље (јер реалних нема) и тражећи кривце за нове ратове, како би се фокус с домаћих проблема и криза, пренео на неко друго тле и оправдало постојање НАТО-а, а све у име „демократских вредности”, „спречавања конфликата” и „хуманизма”.

Настави са читањем „У одбрани добра пред палим маскама Великог инквизитора“

Тоталитаризам под велом бриге за човечанство

Савремени човек живи у времену глобалне економске кризе, здравствене кризе, еколошке кризе, кризе рађања, кризе идентитета, кризе идеја, кризе критичког мишљења, кризе морала, кризе културе, кризе медија, кризе владајућих система, кризе слободе… Од фетуса, па до тренутка умирања, човек непрестано прелази из једног животног периода у други и сваки прелаз, као и сваки период, је кризан. Чак је и његов прелазак у бесмртност везан за кризу.

Настави са читањем „Савремени човек и криза“

Достојевски – човек који нас је све добро знао

Ове године навршава се 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михајловича Достојевског, једног од најчитанијих и највећих писаца свих времена.

Било шта ново, паметно и оригинално о Достојевском да ли се може рећи, а да већ није речено и написано: учитељу и ученику, молитвенику и бунтовнику, лекару и болеснику, духовнику и исповедиоцу, великом Божјем пријатељу, некоме ко нас је све добро знао…

Зато о њему нећу говорити с књижевног, језичког или филозофског гледишта, већ једино на основу свог личног додира с његовим делима и какав су утицај она имала – и непрестано изнова имају – на мој лични живот.

Настави са читањем „„Волим те – значи нећеш умрети!”“

Усвајање Закона о родној равноправности у Србији, који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, изазвало је велику медијску пажњу, незадовољства и оспоравања у стручној и широј јавности Србије.

Многи лингвисти кажу да је приликом доношења овог закона направљена огромна процедурална грешка јер нико из Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика није добио позив да у изради овог закона учествује, иако су ове институције више пута о свему томе говориле и јавно се одредиле.

Настави са читањем „Кад се језици помешају“

Желимо ли и можемо ли да се мењамо?

Када је 1918. године немачки филозоф Освалд Шпенглер објавио прву свеску књиге „Пропаст Запада” а потом и другу свеску 1923. године, ова књига изазвала је велики успех, али и прави интелектуални шок и буру у најразличитијим круговима западноевропског друштва. Како то у животу многих великих мислилаца и пророка често бива, тек након њиховог упокојења – када се и само време измести у неко ново време – истинитост њихових речи људи полако почињу да откривају и над њима се застајући, питају.

Настави са читањем „О даху и духу времена“