Категорија: Филм

Сокобања, дуге јесење и зимске вечери. Листамо албуме с фотографијама – сестра и ја као мали, много тога не препознајем. Отац ми каже то сам ја фотографисао. „Имали смо фото-апарат, немамо сада, нису лака времена.” На фотографијама мој полазак у први разред, па с рођацима на првомајској паради у Беогрду, водопад на Озрену. А фото-апарат мала фасцинантна справа. На знам како, ниоткуда, тек имам неколико бројева Фото-кино ревије и мислим да је то 1962. година. Свашта нам се онда дешавало. Купили смо први телевизор, пошао сам у Гимназију, то је била прва генерација нове сокобањске гимназије, претплатио се на Фото-кино ревију. Тај месечни часопис ме је увео у свет до тада мени потпуно непознат. Критичке анализе фотографија, текстови о естетици слике, композицији, светлу и изнад свега могућност личног приступа свакидашњици кроз слику коју ја видим и коју могу да понудим као посебан вид комуникације.

Настави са читањем „Прича ниоткуда“

Друга трилогија Серђа Леонеа (трећи део)

„Не постоји ограда око времена које је прошло. Можете се вратити назад и имати шта год пожелите, ако сте у стању да се сећате.”

Носталгични увод главног јунака Фордовог најличнијег дела Како је била зелена моја долина – филма којег је као и Велсовог Грађанина Кејна знаменити Ендрју Серис навео као филмове који у америчком филму започињу тему сећања – суштински појашњава и последњу кинематографску симфонију Серђа Леонеа.                  

Настави са читањем „Бајке за одрасле“

Друга трилогија Серђа Леонеа (други део)

Eпском симфонијом Било једном на Дивљем западу, Серђо Леоне је у много чему надмашио Џонија Гитару, Николаса Реја, који му је послужио као корен из ког ће израсти његов дефинитивни вестерн.

Рејев филм ће највише бити упамћен по два женска лика које тумаче Џоан Крафорд и Мерцедес Меккембриџ. Иза Леонеа је остала непоновљива Клаудија Кардинале као бесмртна Џил Мекбејн.

У једном од својих луциднијих наступа Серђо Леоне ће изјавити: ’Било једном на Дивљем Западу’ је био о смрти последње ере у америчкој историји када су мушкарци имали муда и када је отворен пут матријархату. Америка је заснована на женама са челичним мудима.

Настави са читањем „Бајке за одрасле“

Друга трилогија Серђа Леонеа (први део)

Бура се полако стишава око Џокера. Ди Сијев универзум је са свих страна преозбиљно схваћен. После, за сада, најогољеније интерпретације најфасцинантнијег Бетменовог противника од стране Тода Филипса и Хоакима Феникса, нека од будућих разрада Готамовских апокалиптичних антиципација може имати смисла, само ако се буде инсистирало на наизглед изокренутој оптици: у релацији протагонисте и антагонисте, јер је већ дубоко у колективно несвесном, ма колико не пристајали то себи да признамо, усађена, узнемирујућа и субверзирана идеја – коју је, додуше, захваљујући многобројним наговештајима, одувек и било могуће разматрати у стриповима и филмовима о Мрачном Витезу – Џокер је херој, а Бетмен негативац.

Настави са читањем „Бајке за одрасле“

Легендарна, исповедна реченица Хенрија Хила с почетка Добрих момака: „Откад знам за себе, одувек сам желео да будем гангстер”, добрим делом је упућивала и на личност Мартина Скорсезеа. Остаје забележено да га је детињство проведено на плочницима Њујорка лако могло примаћи свету криминала. Фасцинацију ликовима из тог миљеа никада није крио. Указивала су му се још два животна пута – кроз католичку цркву и биоскоп. Бирање овог последњег резултираће једним од најчешће наглашаваних опуса у историји филма.

Настави са читањем „Дуел са сопственом сенком“

Пола века – Дивље хорде

Обазрите се око себе: крв се потоцима пролива па још на тако весео начин као да је то шампањац – делиријумска и узнемирујуће тачна опсервација света једног од ликова Достојевског, стереотипно је и само делимично примењива и на опус Сема Пекинпоа јер насиље у филмовима тог генијалног типа јесте једна од централних тема, али не и најважнија. Неприлагођеност изразитих индивидуалаца у транзитним временима и њихово непристајање на модерна правила игре, које најчешће резултира губитништвом – основи су поетике меланхоличног Сема.

Настави са читањем „Трагом одметника“

Рој Бати (2016–2019)

Оно што радимо за живота, одјекује у вечности – најупечатљивија је реченица у Гладијатору, Ридлија Скота. Својом помпезношћу и монументалношћу неминовно подсећа на вокабулар најважнијег лика из свих Скотових филмова. Наравно, реч је о Роју Батију – бриљантној интерпретацији Рутгера Хауера у легендарном Истребљивачу.

Настави са читањем „Одлазак палог анђела“