„Не постоји правило да морате ућу у нову годину у новој хаљини, оделу или ципелама, али се осећате боље после куповине. Да ли сте онда купили себи артикл или емоцију?“ – Стеван Станојевић
Новогодишњи и божићни празници су у нашој култури праћени и другим верским славама и важе за период радости и благостања. Упркос томе, постојe људи који су баш око празника тужнији, него обично и ова еуфорија их не дотиче.
Настави са читањем „Празнично (не)расположење“„Велики проблем је, што многи звуче као да се буне против ненормалног система, а заправо не би мењали оно што није нормално, само би хтели да они буду ти који ће имати користи од патолошких појава у друштву. Зато, са сменом власти не долази и до промене друштва јер менталитет људи остаје исти, структуре влсти остају исте, само се промени дрес тима за који се игра.“ – Стеван Станојевић
Најтежа криза у друштву, била она морална, духовна, финансијска или изражена на свим пољима као, што је то случај код нас – тражи креативна решења. Најкреативније, што смо до сада успели да изведемо је: Сјахо Курта да узјаше Мурта систем. Козметичка промена боја једних те истих структура друштва, које одржавају проблем.
Настави са читањем „“„Елеменат ‘метал’ је суштина јина и одговара западу, јесени и белој боји. Сада је време ‘метала’. Време када се спушта енергија у природи, у човеку, животињама… Почиње затишје и дужи енергетски одмор, када се све, што се током лета и елемента ‘ватре’ нагомилавало, сакупљало, да би се спремило за надолазећу зиму – која стиже после ‘метала’, периода јесени – умирује и утишава.“ – Марија Вребалов
Melt down the universe and refashion it – Растопите свемир и преобликујте га, фраза је, која се користи у неким ритуалима и има вишеслојно значење.
Историја метала, колико је познато, почиње употребом бакра пре око 11 000 година. Саставни је део наших живота, свакодневно, а да тога нисмо ни свесни.
Настави са читањем „Метал“Град Сомбор се по први пут под данашњим именом бележи у турским дефтерима 1543. године јер Турци су две године пре тога дошли у њега да би ту остали 146 година. Напуштају га, без борбе, 12. 9. 1687. године да се у њега и на ове просторе више не врате.
Настави са читањем „120 лета сомборске слике“Обазрите се око себе: крв се потоцима пролива па још на тако весео начин као да је то шампањац – делиријумска и узнемирујуће тачна опсервација света једног од ликова Достојевског, стереотипно је и само делимично примењива и на опус Сема Пекинпоа јер насиље у филмовима тог генијалног типа јесте једна од централних тема, али не и најважнија. Неприлагођеност изразитих индивидуалаца у транзитним временима и њихово непристајање на модерна правила игре, које најчешће резултира губитништвом – основи су поетике меланхоличног Сема.
Настави са читањем „Трагом одметника“„Некада имам осећај да судбине свих странака и даље живе у мени. И дан-данас се преиспитујем, када се сетим неких предмета, да ли сам могла боље и више. Оно што знам – једини исправни и коначни одговор даје и даће Бог. Пресуда није крај, већ почетак страница, чији је аутор – Живот.“ – Светлана Голубовић
Интервју – Светлана Голубовић: адвокат
Аутор: Наташа Динић
Како је све почело? Зашто сте се одлучили за право?
Правни факултет није био мој избор. Родитељи су се договорили. Од права се може живети, а уметношћу се бави кад имаш слободног времена – то би ми често говорили. Дакле дипломирала сам на време а затим с двадесет и пет година положила Правосудни испит, како бих имала могућност већег избора при запослењу у оквиру овог правног система. Волим да пишем, тако да сам у овој струци задовољила и своју велику љубав за писањем. Ако у мени постоји квалитет, који је важан за бављење овом професијом, то је, што имам потребу за правичним редом ствари како међу људима тако и у самом поретку. Закон, међутим, често није у корелацији с правдом. Закон је мера овог посла, Суд поступа по Закону који странкама често не одговара, али то морамо прихватити.
Настави са читањем „Правда и право“„Земља је као елеменат позната и скоро једнако важна у целом људском роду, на свим континентима и меридијанима. Она је мајка. Из ње долазимо и у њу се враћамо. Она дајестабилност и постојаност. У њој се праве темељи: симоблички и фактички. Она је извор живота. У њу садимо, на њој градимо, од ње правимо.“ – Марија Вребалов
Живот се састоји из циклуса: рођења, одрастања, старења и умирања. Година се, у зависности од тога где живимо, састоји од годишњих доба. Дан се састоји из циклуса. Све у природи, како их у старим културама попут источњачких деле, састоји се из пет основних елемената. То су: земља, метал, вода, дрво и ватра. У симболици сваког појединачног елемента, у различитим културама, од давнина се могу наћи заједнички и једнаки описи тих елемената: њихов значај, утицај, деловање на човека и његово окружење.
Настави са читањем „Земља“Рој Бати (2016–2019)
Оно што радимо за живота, одјекује у вечности – најупечатљивија је реченица у Гладијатору, Ридлија Скота. Својом помпезношћу и монументалношћу неминовно подсећа на вокабулар најважнијег лика из свих Скотових филмова. Наравно, реч је о Роју Батију – бриљантној интерпретацији Рутгера Хауера у легендарном Истребљивачу.
Настави са читањем „Одлазак палог анђела“
