(Први део)

„Поступај према оној максими за коју можеш пожелети да постане општи закон.” – Кант.

Све је почело једног октобра месеца, далеке, 1981. године, када сам већ био ванредни студент Дефектолошког факултета у Београду. Због чињенице да сам имао већ завршене две Више педагошке школе на групама за Српски језик и књижевност и Музичко васпитање, уписао сам се на трећу годину Дефектолошког факултета на смер за рад с лицима с поремећајима у друштвеном понашању. До овога је дошло сасвим спонтано. Наиме, моја супруга Мира је тада радила у Казнено-поправном дому „Забела” у Пожаревцу као референт за услов и помиловање осуђених лица.

Настави са читањем „Човеку може бити одузето све, осим слободе мисли!“

Свет се мења вртоглавом брзином у кризи која дуго траје. Сведоци смо историјских догађаја који исписују странице савремене историје света. Међународни поредак, онај, који знамо од 1945. године, руши се и нестаје. Униполарни свет полако умире, а мултиполарни се рађа. Срби, сада, много боље разумеју шта је нацизам и да он није само антијеврејски, већ је и антисловенски и антиправославни. Живећи на граници између римокатоличког/протестантског Запада и ислама и бивајући стално у сукобу с империјама: турском, хабзбуршком, немачком и сада с америчком, српски народ је научио да иза великих речи често стоје лажи и да се никада не сме одвајати од завета (предања) и Господа, али и својих сабљи и пушака. Србија, Република Српска, српско Косово и Метохија, Српска православна црква су, можда више него икада, поново на удару глобализма, који је навелико прогутао колективни Запад. Непријатељи нас нападају и изнутра и споља. На удару је све што је српско: језик, ћирилица, светиње, породица, српска историја и култура, све оно што нас чини онаквима какви јесмо. Имамо ли ми Срби снаге да се изборимо за истину – светосавски и косовски завет – да се од зла, које се надвило над светом, одбранимо?

Настави са читањем „Победе и порази у бици за физички, национални и културни опстанак Срба“

Аждајан Џолаус вон дер Бубашваб не зна да је болестан и поражен и да је дошло време да најрпе себи, а потом и другима, призна и саопшти да су и он и његово царство на издисају.

Пошто не може да прихвати чињеницу да више не влада ни позицијом ни позорницом, својим најлојалнијим аждајанима даје у задатак да најпре домаћим даждевњацима сузе фокус, држећи их у сталној заокупљености пословима по жбуњима и шумама, и претећи им изгладњивањем, уколико пожеле да буду у води дубље од једног милиметра. Када би након тешког рада пожелели да се мало одморе и разоноде, да им никако не дозволе да се, опет, више од једног милиметра подвуку и завуку испод неког камена, брижно их саветујући да то никако није добро по њихово психичко, физичко и трансанималистичко здравље. Питање смисла и сећања склонити им из видокруга као и било какво бављење питањима у вези с оним једним милиметром.

Настави са читањем „ФОКУС-ПОКУС“