Легендарна, исповедна реченица Хенрија Хила с почетка Добрих момака: „Откад знам за себе, одувек сам желео да будем гангстер”, добрим делом је упућивала и на личност Мартина Скорсезеа. Остаје забележено да га је детињство проведено на плочницима Њујорка лако могло примаћи свету криминала. Фасцинацију ликовима из тог миљеа никада није крио. Указивала су му се још два животна пута – кроз католичку цркву и биоскоп. Бирање овог последњег резултираће једним од најчешће наглашаваних опуса у историји филма.
Настави са читањем „Дуел са сопственом сенком“Евакуација
– Па зашто кафа из чајника?
– Дуга је то прича, драга моја, али најкраћи одговор би био – радосна навика!
– Још никад нисам чула да неко кува кафу у чајнику?
– Знаш, када сам се уселила у овај стан дуго сам имала само једну, дотрајалу шерпицу. Она ми је служила за кување кафе, чаја, једног на дан јајета и понекад супе. Па сам исту ту шерпицу користила кад бих се купала да њоме захватим воде и исперем косу. А онда сам од пријатељице с посла добила чајник који је убрзо заменио шерпицу и сад у њему кувам кафу и њиме заливам цвеће. И могла бих коначно себи да приуштим џезву, али то никако да се деси!
Срећан Божић!
Празнично (не)расположење
„Не постоји правило да морате ућу у нову годину у новој хаљини, оделу или ципелама, али се осећате боље после куповине. Да ли сте онда купили себи артикл или емоцију?“ – Стеван Станојевић
Новогодишњи и божићни празници су у нашој култури праћени и другим верским славама и важе за период радости и благостања. Упркос томе, постојe људи који су баш око празника тужнији, него обично и ова еуфорија их не дотиче.
Настави са читањем „Празнично (не)расположење“„Велики проблем је, што многи звуче као да се буне против ненормалног система, а заправо не би мењали оно што није нормално, само би хтели да они буду ти који ће имати користи од патолошких појава у друштву. Зато, са сменом власти не долази и до промене друштва јер менталитет људи остаје исти, структуре влсти остају исте, само се промени дрес тима за који се игра.“ – Стеван Станојевић
Најтежа криза у друштву, била она морална, духовна, финансијска или изражена на свим пољима као, што је то случај код нас – тражи креативна решења. Најкреативније, што смо до сада успели да изведемо је: Сјахо Курта да узјаше Мурта систем. Козметичка промена боја једних те истих структура друштва, које одржавају проблем.
Настави са читањем „“Метал
„Елеменат ‘метал’ је суштина јина и одговара западу, јесени и белој боји. Сада је време ‘метала’. Време када се спушта енергија у природи, у човеку, животињама… Почиње затишје и дужи енергетски одмор, када се све, што се током лета и елемента ‘ватре’ нагомилавало, сакупљало, да би се спремило за надолазећу зиму – која стиже после ‘метала’, периода јесени – умирује и утишава.“ – Марија Вребалов
Melt down the universe and refashion it – Растопите свемир и преобликујте га, фраза је, која се користи у неким ритуалима и има вишеслојно значење.
Историја метала, колико је познато, почиње употребом бакра пре око 11 000 година. Саставни је део наших живота, свакодневно, а да тога нисмо ни свесни.
Настави са читањем „Метал“120 лета сомборске слике
Битка код Сенте
Град Сомбор се по први пут под данашњим именом бележи у турским дефтерима 1543. године јер Турци су две године пре тога дошли у њега да би ту остали 146 година. Напуштају га, без борбе, 12. 9. 1687. године да се у њега и на ове просторе више не врате.
Настави са читањем „120 лета сомборске слике“Трагом одметника
Пола века – Дивље хорде
Обазрите се око себе: крв се потоцима пролива па још на тако весео начин као да је то шампањац – делиријумска и узнемирујуће тачна опсервација света једног од ликова Достојевског, стереотипно је и само делимично примењива и на опус Сема Пекинпоа јер насиље у филмовима тог генијалног типа јесте једна од централних тема, али не и најважнија. Неприлагођеност изразитих индивидуалаца у транзитним временима и њихово непристајање на модерна правила игре, које најчешће резултира губитништвом – основи су поетике меланхоличног Сема.
Настави са читањем „Трагом одметника“Јесен
Рајнер Марија Рилке (1875–1926)
Правда и право
„Некада имам осећај да судбине свих странака и даље живе у мени. И дан-данас се преиспитујем, када се сетим неких предмета, да ли сам могла боље и више. Оно што знам – једини исправни и коначни одговор даје и даће Бог. Пресуда није крај, већ почетак страница, чији је аутор – Живот.“ – Светлана Голубовић
Интервју – Светлана Голубовић: адвокат
Аутор: Наташа Динић
Како је све почело? Зашто сте се одлучили за право?
Правни факултет није био мој избор. Родитељи су се договорили. Од права се може живети, а уметношћу се бави кад имаш слободног времена – то би ми често говорили. Дакле дипломирала сам на време а затим с двадесет и пет година положила Правосудни испит, како бих имала могућност већег избора при запослењу у оквиру овог правног система. Волим да пишем, тако да сам у овој струци задовољила и своју велику љубав за писањем. Ако у мени постоји квалитет, који је важан за бављење овом професијом, то је, што имам потребу за правичним редом ствари како међу људима тако и у самом поретку. Закон, међутим, често није у корелацији с правдом. Закон је мера овог посла, Суд поступа по Закону који странкама често не одговара, али то морамо прихватити.
Настави са читањем „Правда и право“